Vest o smrti Vedrane Rudan potresla je javnost, posebno njene dugogodišnje čitaoce koji su pratili njen prepoznatljiv književni i novinarski rad. Bila je poznata po britkom humoru, direktnom izražavanju i spremnosti da bez zadrške govori o temama koje su mnogi radije izbegavali.
Rudan se duže vreme borila sa rakom, a o svojoj bolesti govorila je javno, bez ulepšavanja. Delila je sa čitaocima strahove, promene koje joj je bolest donela, ali i način na koji je pokušavala da zadrži svoj karakterističan pogled na život i u najtežim trenucima.
Iza nje su ostale knjige, kolumne i brojne rečenice koje su izazivale snažne reakcije. Vedrana Rudan nikada nije pokušavala da se dopadne svima. Naprotiv, provokacijom, ironijom i crnim humorom često je otvarala pitanja o kojima se u javnosti nerado govorilo.
U jednom otvorenom pismu, nastalom tokom najtežih dana njene borbe sa bolešću, govorila je i o tome kako želi da bude sahranjena. I tada je ostala verna sebi – neposredna, duhovita i bez patetike.
„Neću ja svetog Petra da impresioniram“, napisala je.
Govoreći o odeći u kojoj želi da bude sahranjena, Rudan je sa dozom ironije istakla da skupoceni Armanijevi komadi na „onom svetu“ neće imati nikakvu vrednost, zbog čega ih radije ostavlja unuci. Prisetila se i pidžama koje joj je suprug jednom pokazao, kupljenih u Lidlu. Upravo u njima, napisala je, mogla bi da ode pred svetog Petra – jednostavno i bez potrebe da bilo koga impresionira. I u toj poslednjoj želji prepoznaje se ono po čemu je Vedrana Rudan bila posebna: čak i kada je govorila o smrti, umela je da bude duhovita, provokativna i potpuno svoja.
Izvor: stil.kurir.rs
