Sergej Palič imao je život koji bi mnogi poželeli. Lepu kuću, dva automobila u garaži i posao od kojeg je dobro zarađivao. Njegova supruga Nadežda radila je u opštini, ali je najveći deo vremena posvećivala porodici. Imali su troje dece – ćerku i dva sina. Trudili su se da žive zdravo, a Nadežda je čak sama brinula o velikoj bašti u njihovom dvorištu.
Sve se promenilo kada je Sergej otišao na poslovni put u drugi grad. Tamo je upoznao Anku, 22-godišnju prodavačicu u prodavnici auto-delova, i potpuno izgubio glavu.
**Plave oči, plava kosa do ramena, dobro građena figura. Ugledao ju je i nestao.**
Sergej do tada nije bio ženskaroš. Sa Nadeždom je proveo petnaest godina i, činilo se, imali su stabilan i srećan brak.
Posle susreta sa Ankom, međutim, počeo je sve češće da odlazi u grad. Čas je išao po rezervne delove, čas zbog posla, a izgovora je bilo sve više. Samo mesec dana kasnije iznajmio je stan, a dva meseca potom saopštio supruzi da je zaljubljen u drugu.
Nađu je zatekao u kuhinji dok je pravila knedle sa šljivama.
– Nađa, ti… nemoj me sputavati. Odlazim zbog nekog drugog. Zaljubio sam se.
Nadežda se sledila. Posle duge tišine, postavila mu je samo jedno pitanje:
– A deca?
– **Šta sa decom? Deca su sa tobom. Pomoći ću. Znaš da ti neću okrenuti leđa u tom smislu**. Ali ne mogu više da krijem. Pojavila se druga žena u mom životu. Zove se Anka.
– Neću te zadržavati – jedva je izgovorila, pokušavajući da zadrži suze.
### Zbog druge žene napustio porodicu
Sergej je otišao gotovo preko noći. Spakovao je nekoliko stvari, dok su ga deca nemo posmatrala. Najstarija Kaća imala je samo trinaest godina.
U gradu je počeo novi život sa Ankom. Ona je, međutim, želela sve više. Restorane, salone, butike, novi stan i automobil, a zatim i skupu bundu od nerca.
**Kupovao je stvari. Imao je novac — štedeo ga je godinama, a njegov posao je donosio dosta para. Radio je u šumarstvu, znao je svoj zanat i imao je veze.**
Sergej je prvo kupio stan, potom nov automobil, a zatim i bundu. Anka mu je govorila ono što je želeo da čuje, dok je on sve više potiskivao misli o porodici koju je ostavio.
**Sve manje je mislio na svoju staru porodicu.**
Novac je redovno slao Nadeždi i deci, jer je želeo da ispuni obećanje da ih neće ostaviti bez pomoći. Ipak, njegovim dolascima nije bilo ni traga. Prvi put se vratio tek nekoliko meseci kasnije, proveo sa decom oko sat vremena i ponovo otišao. Nakon toga su izgovori postali sve češći.
Prošla je godina. Zatim još jedna.
Deca su ga u početku čekala. Vremenom su prestala.
Sa Ankom je u početku sve delovalo idealno – restorani, putovanja i provodi. Ali kako je vreme prolazilo, njeni zahtevi su postajali sve veći.
**Sergej je počeo da uzima kredite – prvo jedan, pa drugi, pa treći. Radio je do iznemoglosti**.
Ni to nije bilo dovoljno.
### Ljubavnica otišla sa drugim
Jednog dana Sergej se vratio kući i zatekao prazan stan. Anke nije bilo. Nestale su i njene stvari, automobil i bunda.
Na stolu ga je čekala samo poruka:
**„Izvini, dragi. Upoznala sam nekog drugog. Ti si fin, ali si dosadan. Ne traži me. I da, već sam stavila ovaj moj stan na prodaju, tako da se iseli što pre.“**
Sergej je ostao sam, sa ogromnim dugovima i životom koji se raspadao. Stan je bio pod hipotekom, posao je trpeo jer je sve više vremena provodio pokušavajući da zadovolji Anke zahteve.
Pokušao je da je pronađe, ali bezuspešno. Broj telefona bio je isključen.
Tek tada je počeo da shvata šta je izgubio.
Prodao je stari automobil, jedini koji mu je ostao, kako bi otplatio najhitnije dugove. Ni to nije bilo dovoljno. Banka mu je oduzela stan, a Sergej je ostao bez krova nad glavom.
### Vratio se kući posle pet godina
Tada se setio Nadežde i dece.
Bez automobila, kupio je autobusku kartu i krenuo nazad.
Tokom dugog puta zamišljao je susret sa porodicom. Nadao se da će mu Nadežda oprostiti, iako je znao koliko ju je povredio.
**Nadao se da će mu Nadežda oprostiti. Shvatio je koliko je pogrešio i gorko se kajao, ali se plašio da je bilo kasno.**
Kada je stigao pred kuću, primetio je da je sve drugačije. Kapija je bila uredna, staza očišćena, a trem renoviran. Svetla su gorela na prozorima.
Vrata su se otvorila i na njima se pojavio nepoznat muškarac.
**Na vratima je stajao čovek. Star oko četrdeset pet godina.**
– Koga želite? – upitao je čovek.
– Ja… ja sam Sergej. Ovo je moj dom. Živim ovde. Ili bolje rečeno, živeo sam…
Muškarac je mirno klimnuo glavom.
– A, Sergej Palič. Čuo sam za vas. Uđite, kad ste već ovde.
Sergej je zakoračio unutra. Kuća je bila potpuno preuređena. Novi nameštaj, tapete i fotografije na zidovima. Na njima su bila njegova deca – Katja, Igor i Vanja – ali pored njih je bio upravo taj čovek.
**„Zovem se Viktor“, rekao je čovek. „Živim ovde već 4 godina. Sa Nađom i decom.“**
Sergej nije znao šta da kaže.
Viktor je pozvao Nadeždu. Ona je izašla iz kuhinje. Bila je drugačija nego što ju je pamtio – smirenija, sigurnija i dostojanstvenija.
– Zdravo, Sergej.
– Nađa, vratio sam se.
– Vidim.
Tišinu je prekinuo Sergej.
**„Oprosti mi“, rekao je Sergej. Glas mu je drhtao. „Ja sam budala. Sve razumem. Želim da se vratim. Tebi. Deci.“**
Nadežda je odmah odmahnula glavom.
– Prekasno je, Sergej. Ti si svoj izbor napravio pre pet godina.
U tom trenutku deca su ušla u kuću. Igor i Vanja bili su već tinejdžeri, dok je Kaća stasala u odraslu devojku.
Sergej ih je pogledao i shvatio da pred sobom nema decu koju je ostavio.
Još bolnije bilo je ono što je usledilo.
**„Tata!“, viknu Vanja. Ali ne njemu. Potrča ka Viktoru: „Tata, pokvario mi se bicikl! Hajde, pomozi!“**
### Ćerka mu rekla ono što nije želeo da čuje
Sergej je ostao ukopan.
Pokušao je da razgovara sa Kaćom.
– Kača… moja ćerko…
Ona ga je pogledala bez emocija.
**„Ja nisam tvoja ćerka“, odgovori ravnomernim glasom. „Otišao si. Pre pet godina.** Nisi se udostoji ni da nas povremeno posetiš. Ne znaš kako smo živeli. Kako je mama plakala noću. Kako sam radila posle škole da bih pomogla. Kako su se dečaci svađali u školi — zadirkivali su ih što ih je tata napustio. A ti si sve ovo vreme kupovao bunde, stan i kola drugoj ženi. Ti nisi naš otac”, bila je oštra.
Okrenula se i otišla u svoju sobu.
Sergej je ostao sam, potpuno slomljen.
**„Nađa…“ šapnuo je. „Zar stvarno ništa ne možemo da učinimo? Zar je stvarno sve gotovo?“**
Nadežda mu je prišla. U njenim očima nije bilo mržnje, već nešto mnogo hladnije – ravnodušnost.
– Sergej, shvati. Nisam te izbacila. Otišao si sam. A sada – kada su te izbacili – došao si ovde. Ali ovo više nije tvoj dom. Ovde živi druga porodica. Moja porodica. Viktor – on nam je ulio veru u bolji život. Od njega sam dobila neizmernu podršku u svemu, ponašao se kao pravi muškarac, za razliku od tebe. Nije ništa tražio. Jednostavno je to radio. Svaki dan. Pet godina.
Zatim mu je rekla ono što je možda najviše bolelo.
„Ti čak ni ne znaš da je Kača ove godine krenula na fakultete. I da je Vanja bio jako bolestan — upala pluća, skoro je umro. I da je Igor najbolji učenik u školi. Ne znaš ništa. Zato što nisi imao vremena za nas. A sada, kada nemaš gde da ideš, setio si se. To se tako ne dešava, Serjoža. Život tako ne funkcioniše.“
Sergej je spustio glavu i pokrio lice rukama.
**„Šta da radim, Nađa? Nemam ništa. Nemam kuću. Nemam novac. Nikoga.“**
### Nadežda mu ipak pružila priliku
Iako ga više nije smatrala delom svoje porodice, Nadežda nije želela da ga ostavi na ulici.
– Dozvolićemo ti da prenoćiš. Na kraju krajeva, ti si otac moj dece. Ostani u onoj maloj kući dok se ne snađeš. Više ništa ne očekuj od nas. Ja neću okretati decu protiv tebe, pokušaj sa njima da izgradiš bar neki bliži odnos – rekla mu je Nadežda.
Sergej je pokušao da dobije odgovor na pitanje koje ga je najviše mučilo.
– A ti? A mi?
Nadežda je ostala pri svom.
„Ali mi ne. Sada imamo drugačiji život. Sam si ga izabrao i meni učinio najveću uslugu, jer zvog toga sada imam najboljeg čoveka pored sebe“, stavila mu je jasno do znanja.
Izvor: kurir.rs
