El Ninjo koji se trenutno razvija iznad Tihog okeana mogao bi da bude jedan od najsnažnijih, a prema pojedinim prognozama i najjači zabeležen događaj te vrste do sada, upozorava britanska meteorološka služba Met Office. Ovaj prirodni klimatski fenomen utiče na globalne temperature, ali i na obrasce padavina i vetrova, što može povećati opasnost od ekstremnih vremenskih prilika širom sveta.
U kombinaciji sa posledicama klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, El Ninjo bi mogao dodatno uticati na temperature. Met Office zbog toga ocenjuje da je “vrlo verovatno” da će 2027. godina biti najtoplija otkako postoje merenja. Promene vremenskih obrazaca već su uočljive u različitim delovima sveta. Među njima su ispod prosečne monsunske padavine u Indiji, kao i smanjena aktivnost uragana u Atlantskom okeanu, navodi BBC.
“Trebalo bi da bude jasno da je ovo događaj bez presedana. Nikada nisam video ovako intenzivan El Ninjo signal u našim prognozama”, izjavio je profesor Adam Šajf, šef dugoročnog predviđanja u britanskom Met Office-u.
Šta je El Ninjo?
El Ninjo predstavlja prirodni klimatski fenomen koji se u proseku javlja jednom u dve do sedam godina i obično traje oko godinu dana. Tokom ovog fenomena dolazi do slabljenja, a ponekad i promene uobičajenih vetrova koji duvaju od istoka ka zapadu preko Tihog okeana. Zbog toga se toplija voda pomera prema istočnom delu okeana. Toplota se zatim iz okeana oslobađa u atmosferu, što utiče na globalnu temperaturu i menja raspored padavina širom planete.
El Ninjo se proglašava kada temperatura površine mora u ključnom delu Pacifika bude najmanje 0,5 stepeni Celzijusa iznad proseka. Trenutna merenja, međutim, pokazuju odstupanja veća od 2 stepena. Prema najnovijim prognozama Met Office-a, anomalije bi kasnije ove godine mogle da premaše i 3 stepena Celzijusa, dok se fenomen bude približavao svom maksimumu. Ukoliko se takve prognoze ostvare, bio bi to događaj bez presedana u instrumentalnim zapisima koji datiraju od 1950. godine, a verovatno i najsnažniji El Ninjo još od 19. veka.
Dodatnu energiju fenomenu mogla bi da obezbedi i izuzetno topla voda u dubljim slojevima okeana. Na pojedinim lokacijama temperatura na dubini od oko 100 metara trenutno je čak 8 stepeni Celzijusa iznad normale.
“Imamo još mnogo meseci dok ovaj događaj nastavlja da se razvija i to je jedan od razloga zašto verujemo da će ovo biti rekordan događaj”, rekao je dr Zeke Hausfater, naučnik za klimu.
Pojedine druge klimatske institucije predviđaju još izraženiji razvoj El Ninja, sa anomalijama koje bi mogle da dosegnu čak 4 stepena Celzijusa iznad proseka.
“Ako se to desi, nije nemoguće reći da bi ovo mogao biti najjači El Ninjo u 500 ili čak 1.000 godina”, rekao je Hausfater, iako je naglasio da nije moguće sa sigurnošću utvrditi intenzitet događaja koji su se odvijali toliko daleko u prošlosti.
Kako bi El Ninjo mogao da utiče na vreme?
Promene temperature okeana i vazdušnih strujanja mogu da imaju posledice na vremenske prilike na različitim kontinentima. Ipak, svaki El Ninjo je drugačiji, pa se njegovi efekti ne mogu u potpunosti predvideti na isti način. Postoje, međutim, pokazatelji da se posledice ovogodišnjeg razvoja već osećaju.
Tokom godina u kojima se javlja El Ninjo, jugozapadni monsun može doneti manje kiše u Južnoj Aziji. U Indiji su monsunske padavine tokom 2026. godine bile znatno ispod proseka.
Promene u obrascima vetra iznad Kariba i tropskog Atlantika mogu uticati i na razvoj uragana. Tokom dosadašnjeg dela sezone zabeležene su samo tri oluje. U oblastima oko tropskog Pacifika posledice mogu biti posebno izražene. Australija bi mogla da se suoči sa povećanim rizikom od suša i požara, dok bi u Peruu, Ekvadoru i južnim delovima Sjedinjenih Američkih Država mogla da poraste opasnost od poplava.
2027. bi mogla da postane najtoplija godina
Jedna od najznačajnijih posledica snažnog El Ninja mogla bi da bude dodatno povećanje globalne temperature.
Tokom ovog fenomena velika količina toplote prelazi iz okeana u atmosferu. Prema rečima klimatologa Met Office-a dr Nika Danstouna, to može značajno uticati na globalnu prosečnu temperaturu, naročito tokom kalendarske godine koja sledi nakon zimskog maksimuma El Ninja.
“Stoga će 2027. vrlo verovatno zameniti 2024. kao najtopliju godinu u istoriji”, kaže klimatolog.
Na moguće posledice snažnog El Ninja upozoreno je i na međunarodnom nivou. Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ranije ovog meseca upozorila je da bi ovaj klimatski fenomen mogao ugroziti desetine miliona ljudi u rizičnim zemljama i dodatno povećati opasnost od prehrambene krize.
Izvor: n1info.rs
