Božić je jedan od najvećih praznika u srpskom narodu, a mnogobrojni običaji vezani za ovaj dan se i danas praktikuju. Ima i onih koji su pomalo zaboravljeni. Jedan takav običaj zapisan je u knjizi “Mit i religija u Srba”, Veselina Čajkanovića, najznačajnijeg srpskog etnologa.
Govoreći o večeri za Badnje veče, Čajkanović piše:
“Od jela mora se spremiti tucan pasulj, od koga se jedna kašika čuva za Krstovdan. Isto tako, neizostavni su i orasi, koji se jedu sami ili sa medom, ili se meću u pitu ili rezance. Za večerom mora biti i “božićnog” meda, koji se posle čuva kao lek. Najzad, u nekim krajevima (npr. u okolini Banjaluke, i u Banatu) obavezno je i jedenje ribe.”
Treba pomenuti, radi se o zimskom Krstovdanu, koji se obeležava dan pred Bogojavljenje.
Takođe, za Badnje veče se troše orasi da se vidi kakvo će nam biti zdravlje i sreća. A jedan od nazjanimljivijih običaja podrazumeva da treba konzumirati mak na sutrašnji dan, jer se veruje da donosi mnogo novca onom koga jede.
Molitva za Badnji dan
“Gospode Isuse Hriste Bože naš koji si drvo života u raju zasadio da bi nam darovao večno blaženstvo, i koji si grehom našim put u raj zatvorio, i opet milosrđem tvojim na drvetu krsnom ka spasenju priveo i podigao nas koji smo pali; sam i sada blagoslovi ovo drvo u znak krsta tvoga i drveta života i u spomen rođenja tvoga.I kao što su vitlejemski pastiri gorenjem drveta pobedivši studen i hladnoću prišli da se poklone Tebi Bogomladencu, osveti i domove naše ognjem spasonosnim, preobrazi i sve nas da se poklonimo rođenju Tvome, da se spasemo i Crkvi Tvojoj, kao drvetu života, prisajedinimo, jer si Ti blag i čovekoljubac i Tebi slavu uznosimo Ocu i Sinu i Svetome Duhu, svagda, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Blagosilja se i osvećuje badnjak ovaj kao simbol drveta krsta, života i vaskrsenja u spomen rođenja Gospodnjeg a za osvećenje domova naših, kropljenjem ovom vodom osvećenom, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.”
Izvor: espreso.co.rs
