Na sam pomen Finske i ostalih skandinavskih zemalja, ljudi sa naših područja najpre pomisle na visok standard i idealne uslove života u savršeno uređenoj zemlji. Međutim Finska se trenutno suočava sa velikom krizom. Trenutno oko 20.000 ljudi u ovoj zemlji čeka na posao dostavljača hrane. Zemlja beleži rekordnu stopu nezaposlenosti od 10,6 odsto, što je najvišoj u Evropskoj uniji. Prema izveštavanju finskih medija, postoje ljudi koji su spremni da plate novim “kuririma” između 450 i 900 evra mesečno, kako bi mogli da rade, prenosi mađarska novinska agencija Telex.
Dostavljačka platforma Wolt je potvrdila ove informacije i najavila da će raditi na suzbijanju iznajmljivanja dostavljačkih licenci.
Neusklađenost tržišta rada
Finski problemi na tržištu rada se ne završavaju na dostavi hrane. Dok je nezaposlenih oko 300.000, u isto vreme postoji manjak radnika u IT sektoru, zdravstvu, i u stručnim profesijama vezanim za zelenu tranziciju.
“Nezaposlenih je oko 300 hiljada, a istovremeno nedostaje IT stručnjaka, lekara, zdravstvenog osoblja, stručnjaka u raznim oblastima zelene tranzicije i nekih drugih visokokvalifikovanih radnika koji rade u specijalizovanim profesijama. Ta radna mesta ne mogu da popune tražitelji posla”, navodi Telex.
Većina ljudi koji traže posao su osobe sa srednjom školom, dok su među visokoobrazovanima najčešći nezaposleni sociolozi i ekonomisti.
Više od 50.000 visokoobrazovanih bez posla
Primer Miike Alhopure iz Turku pojašnjava problem visokoobrazovanih. On je izgubio posao u decembru. Kako kaže, od tada je poslao desetine prijava, ali je imao samo dva razgovora za posao.
“Znao sam da postoji rizik u preuzimanju radnog mesta na određeno vreme, ali ne žalim ni za čim jer sam puno naučio”, rekao je Alhopuro.
Prema statistikama sindikata Akava, više od 50.000 visokoobrazovanih ljudi u Finskoj bilo je nezaposleno u decembru 2024. godine – najviše zabeleženo u 21. veku.
Strukturne promene i manjak iskustva
Miika Sahamies iz Akave kaže da spori ekonomski rast i transformacija tržišta rada – kroz digitalizaciju, automatizaciju i veštačku inteligenciju – doprinose visokoj nezaposlenosti.
Podaci pokazuju da broj nezaposlenih visokoobrazovanih kadrova raste brže nego kod osoba sa nižim nivoom obrazovanja. Primer Emme Wikström, koja je pola godine tražila posao nakon diplome sociologije, potvrđuje problem.
“Kad čujete da ste jedan od 500 prijavljenih, shvatite koliko su neverovatno male šanse”, rekla je Wikström, koja je na kraju uspela da se zaposli u osiguravajućoj kući.
Penzioneri, imigranti i globalni uticaji
Na finsko tržište rada uticala je i recesija nakon pandemije, kao i urušavanje trgovinskih odnosa sa Rusijom. Povećava se broj penzionera koji traže posao zbog niskih primanja, kao i imigranata koji čine 11 odsto radne snage 2024, dok su 2018. činili samo 6 odsto.
Kako navodi Yle.fi, dostavu hrane najčešće obavljaju imigranti, jer lokalno stanovništvo izbegava ove poslove.
“Trebalo bi se zapitati zašto nijedna Finkinja ili Finac ne radi ovaj posao”, rekao je jedan od dostavljača. “Čak i među čistačima ima Finaca, ali ne u našem poslu. Ovo je stvarno, stvarno težak posao.”
Izvor: redakcija
