Nemački mediji objavili su priču o državljaninu Bosne i Hercegovine koji sa porodicom prima više od 87.000 evra godišnje iz državnog budžeta. Istovremeno, postavlja se pitanje kako je uspeo da ostane u Kelnu više od dve decenije.
U Kelnu muškarac poreklom iz BiH, njegova supruga i njihovo osmoro dece mesečno dobijaju 7.250,77 evra socijalne pomoći. Iako je, kako navode nemački mediji, još pre 23 godine trebalo da napusti ovu zemlju, on i dalje boravi u Nemačkoj. U međuvremenu se protiv njega vodilo krivičnih postupaka, ali nadležni organi ne prestaju sa isplatama.
„Kako je to moguće?”, postavlja pitanje najtiražniji nemački list Bild, koji ga opisuje kao „kriminalnog Bosanca”, prenosi Deutsche Welle.
Kako piše Bild, Huso B. je prvi put došao u Keln 2003. godine i zatražio azil. Navodi se da potiče iz romske porodice i da nije imao lična dokumenta. Njegov zahtev je odbijen jer se Bosna i Hercegovina smatra sigurnom zemljom porekla. Posle toga je nestao, da bi se 2007. opet obreo u Nemačkoj.
I drugi put mu je izrečena mera proterivanja, ali Huso angažuje advokata i pokreće postupak u vezi sa pravom na boravak, koji je trajao dve godine. Zahtev je ponovo odbijen, ali deportacija nije sprovedena. Kako navodi Jutarnji list, ni kasnija krivična dela nisu dovela do njegovog udaljavanja iz zemlje.
Bild piše da je policiji poznat po različitim prevarama.
“Ali, on ne radi samo na svojoj kriminalnoj karijeri. Ovaj Bosanac u Kelnu osniva porodicu i sa suprugom ima ukupno osmoro dece. I prima pomoć od države prema Zakonu o naknadama za azilante: po 835,24 evra „pomoći za životne potrebe“ za njega i njegovu ženu, te između 630,81 i 817,71 evra po detetu, u zavisnosti od uzrasta. To ukupno iznosi preko 87.000 evra godišnje. Porodica ne plaća stanarinu, jer živi u oronulom bloku za azilante u Kelnu. Poređenja radi, prosečan par u Nemačkoj raspolaže, prema Saveznom zavodu za statistiku, neto prihodom od 4.496 evra. Na osmoro dece dodaje se 2.072 evra dečijeg dodatka, što ukupno iznosi 6.568 evra mesečno”, piše nemački tabloid.
Grad Keln, pozivajući se na zaštitu podataka, nije želeo da komentariše konkretan slučaj. Ipak, navode da se „u slučaju nedostatka prava boravka, obaveza napuštanja zemlje ne može uvek biti sprovedena. Ovde se moraju uzeti u obzir, između ostalog (…) porodične okolnosti. Kažu da, ako su deca pogođena deportacijom – čak i samo posredno – to se posebno mora uzeti u obzir.”
Prema tim navodima, deportacija nije sprovedena zbog porodične situacije i maloletne dece. Budući da porodica već duže vreme živi u Nemačkoj, više ne prima samo osnovne naknade za azilante, već i takozvane „povećane analogne naknade“, koje su u visini redovne socijalne pomoći. Grad Keln navodi da u toj metropoli postoji sedam desetoročlanih porodica sa maloletnom decom koje primaju naknade za azilante.
Šta na sve to kaže Huso B?
Prema navodima lista Bild, redakcija ima uvid u dokumenta o visini primanja njegove porodice. Kada su ga novinari suočili s tim podacima u njegovom domu u Kelnu, on je negirao da prima toliki iznos. Takođe je izjavio da je “poslednje kazneno delo koje je počinio bilo 2014.“.
Kako prenosi Deutsche Welle, pozivajući se na Bild, Huso B. je poslednji put trebalo da se pojavi pred sudom 8. decembra 2025. godine, pod optužbom da je pokušao prevaru u jednoj drogeriji koristeći poklon-kartice. Suđenje je odloženo za ovu godinu.
Izvor: nova.rs
