Građani bi od 2027. godine za kupovinu pića u jednokratnoj ambalaži mogli da plaćaju dodatnu kauciju od 10 do 15 dinara po flaši ili limenci. Taj iznos bi im bio vraćen nakon što praznu ambalažu odnesu na predviđeno mesto za povrat.
Reč je o depozitno-refundnom sistemu koji je Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo za 2027. godinu. Cilj sistema je da se poveća količina ambalaže koja se vraća i reciklira.
Sistem je jednostavan, kako za Biznis.rs objašnjava predsednica Alijanse za cirkularna pakovanja Jelena Petljanski: prilikom kupovine pića u jednokratnoj ambalaži potrošač bi platio depozit, na primer 10 dinara za manju i 15 dinara za veću ambalažu. Nakon što praznu ambalažu vrati na predviđeno mesto, depozit bi mu bio vraćen u celosti.
Povrat preko automata ili u prodavnici
Ambalaža bi mogla da se vraća u prodajnim objektima, putem automata za prihvat ili ručno, u zavisnosti od veličine trgovine.
“Trgovci imaju jednu od ključnih uloga u funkcionisanju sistema, jer upravo kod njih građani vraćaju ambalažu i ostvaruju povraćaj depozita. Sa druge strane, proizvođači finansiraju funkcionisanje sistema kroz naknade, dok posebna neprofitna depozitna organizacija upravlja čitavim procesom, organizuje logistiku, prati tokove ambalaže i obezbeđuje transparentnost sistema”, objašnjava Petljanski.
Depozitno-refundni sistem zasniva se na principu proširene odgovornosti proizvođača, prema kojem bi najveći deo finansiranja sistema dolazio od industrije koja ambalažu stavlja na tržište.
“Sistem se finansira iz više izvora – kroz naknade koje plaćaju proizvođači, prihod od prodaje prikupljenog materijala, kao i sredstva od depozita za ambalažu koja nije vraćena u sistem. Država nema ulogu finansijera, već regulatora. Njena odgovornost je da uspostavi jasan zakonski okvir, obezbedi nadzor nad funkcionisanjem sistema i stvori uslove za ravnopravno učešće svih aktera”, dodaje sagovornica.
U predloženom modelu trgovci bi organizovali prijem ambalaže, dok bi građani njenim vraćanjem omogućili da se materijali ponovo koriste u proizvodnji. Upravljanje sistemom bilo bi povereno posebnoj neprofitnoj depozitnoj organizaciji, koja bi koordinirala logistiku, finansijske tokove i praćenje ambalaže.
Ministarstvo je najavilo da bi sistem mogao da počne da se primenjuje tokom 2027. godine, ali zakonske izmene koje su potrebne za njegovo uvođenje još nisu usvojene.
Prema rečima Petljanski, stručnjaci smatraju da bi sistem bilo najpraktičnije uvoditi fazno. U prvoj fazi obuhvat bi činile PET ambalaža i limenke, dok bi kasnije mogle biti uključene staklena i višeslojna kartonska ambalaža.
“Važno je da država što pre definiše rokove, kako bi privreda mogla da planira investicije”, ističe ona.
Izvor: mondo.rs
