Zdenka Mijailović, žena koja je ispod svog srca devet meseci nosila sina Miloša, a onda ga je kada je imao 2 godine izgubila. Na svojoj duši je godinama nosila veliki teret, nedostajalo joj je njeno dete, bez kojeg je ostala nepravedno i nepažnjom drugih. Ni slutila nije, da će prvi susret biti s njim nakon pune tri decenije, ali kako je rekla, nada je nikada nije napuštala, osećala je da će ga naći i videti.
Dva dana nakon susreta, Zdenka otkriva kakav joj je život bio, daleko od osobe koju je nosila devet meseci u stomaku.
– Ostala sam trudna i pre 30. godina rodila sina Miloša. Pre njega imam još dva sina iz drugog braka, i nakon njega još dva sina, ukupno njih petoricu – kaže Zdenka.
Odlazak u Nemačku u potrazi za boljim životom njene dece, koštao je toga da pati 30 godina.
– Rođena sam u Nemačkoj, i tada sma želela da odem tamo i da zaradim novac za svoju decu. Mom, tada bivšem mužu, ostavila sam decu, takav je bio dogovor. On je prihvatio i Miloša, a trebalo je da dođem po njih čim se stabilizujem. Kada sam otišla tamo, Miloš je imao dve godine. Dogodio se nemili događaj, koji je alarmirao Centar za socijalni rad. Miloš se popeo na sims prozora, i tako je stajao gore, dok su komšije rešile da poređaju ćebiće i jorgane ispred zgrade u slučaju pada. Inače, stan je bio na sedmom spratu. Na svu sreću, jedan od komšija je ušao u stan i uzeo je dete. Ali, to je pokrenulo postupak oduzimanja deteta. Odveli su ga u Zvečansku i dali na usvajanje, jer se njegov otac nikada nije ni javio, nije ni živ, a ja sam bila u inostranstvu. Nažalost, u tom trenutku, sve je bilo otkazano svi letovi i saobraćaj, tako da sam ostala zarobljena – kaže Zdenka.
Dom za nezbrinutu decu je rešio da “zaključa” sve podatke o njoj, kako niko ne bi mogao da dođe do nje, ali ni ona do deteta.
– Nisam mogla ništa da saznam, sve je bilo u strogoj tajnosti, bilo mi je mnogo teško. Godinama živite s tim da imate dete, osećate ga i nosite u srcu. Miloš i ja imamo istu sudbinu, posle ću vam reći kakvu. Ja sam tako živela, znala sam da ću ga nekada videti. Svaki rođendan, svaki praznik, ja sam preplakala – kaže Zdenka, sada kroz osmeh jer je pronašla svoje dete.
Njihov prvi kontakt, majke i sina, dogodio se putem društvenih mreža.
– Jednom mi je stigla poruka od Miloša, ali nije bilo to prezime. Video me je negde na televiziji, i moju knjigu koju sam napisala, samo mi je poslao poruku “napravio sam klip od snimaka moje majke, imam jako lepu mamu”. Skamenila sam se, i tada je krenulo naše dopisivanje – priča Zdenka.
– Napisala sam knjigu “Osuđena”. Kada je budete pročitali, znaćete zbog čega je taj naziv. Javila sam se jednom voditelju koji je lektor, i zamolila ga da mi lektoriše knjigu. Svi su me odbili za objavljivanje knjige, jer sam anonimna, a on mi je rekao ako je dobro štivo, da će javiti Vesni Dedić da je pročita, pa ćemo videti dalje. On je pročitao knjigu, i pitao me je da li je moj sin Miloš. Rekla sam mu da jeste, a onda mi je rekao kako ga poznaje. Ništa nije ni slutilo da će se desiti susret. Mene su zvali da dođem u emisiju, a ja sam tog dana trebala da se vidim s njim, ali nisam znala ni kada, ni gde. Otišla sam na televiziju, sve vreme me je pratio jedan čovek i to mi je bilo čudno. Kada sam ušla u studio, voditeljka mi je rekla da je došao trenutak da vidim svog sina, i tada je on ušao. Krili su ga sve vreme tu negde. Moram da kažem da ništa nije bilo planirano, već se sve desilo spontano. Zaista nisam želela da bude tako, ali je izgleda bilo suđeno – rekla je Zdenka.
Oni su tada popili prvu kafu i prvi put razgovarali nakon 30 godina.
– Od trenutka susreta, vladala je neka prelepa energija među nama, on meni ništa ne zamera i to je i u programu rekao, zna sve i to mi je bitno. Otišli smo na kafu i pričali neke neobavezne stvari, želim samo da sve ide svojim tokom i da ne silimo ništa. Miloš je odrastao čovek i zna šta želi. Jedna rečenica koju mi je tada rekao, urezala mi se i velika mi je rana sada. Kada je otišao u Zvečansku, tamo su došli ljudi ga da usvoje, a onda je on prišao ženi koja ga je usvojila i rekao joj: “Teto, molim te, uzmi me ti”. Tako je on usvojen kod divnih ljudi koje ja nisam upoznala – rekla je Zdenka.
Kako je rekla, njena i Miloševa sudbina je slična.
– Inače, i ja sam kao mala usvojena. Moja majka je još tokom trudnoće odlučila da me da na usvajanje, a moj ujak i ujna nisu mogli da imaju decu, pa su tražili da mene da njima. Ona je pristala, a ja sam sve vreme mislila da je ona meni tetka. Kada sam saznala istinu, nije se ništa promenilo. Nismo u nekom kontaktu, i zapravo moja ujna je moja mama – rekla je Zdenka.
Ona se, inače, u inostranstvu godinama mučila, ali je ipak uspela.
– Imamo malii lokal naše domaće kuhinje u Nici, ja živim tamo i sada su mi i deca na okupu. Vraćam se ovde u aprilu, želim da spojim braću i da se upoznaju. Kako će dalje ići ova priča, ostavljam na sudbini koja mi je i vratila dete. Znam da ništa neću da silim, i ovaj osećaj koji imam ne mogu da opišem. Vidimo se u aprilu, na promociji knjige gde ću biti sa svojim sinovima – rekla je Zdenka Mijailović.
Izvor: telegraf.rs
