Vest o preranoj smrti Halida Bešlića potresla je ceo Balkan, a njegovu dugogodišnju koleginicu Zoricu Brunclik posebno je pogodila. Emotivno slomljena, Zorica se dan nakon njegove smrti pojavila na snimanju emisije Pinkove zvezde, gde nije uspela da zadrži suze pred kamerama.
Na početku razgovora, Brunclik je otkrila da neće moći da prisustvuje Halidovoj sahrani.
„Ne, ne! Ne bih mogla to da izdržim. Mi smo se vrlo uvažavali i vrlo poštovali. Sasvim sam slučajno ispričala, ta će emisija valjda sad ići u subotu. On je prvo zapevao kod mene na koncertu i toliko je brzo pričao, i čitav život nije uspeo da uspori priču…“
Zorica se prisetila i anegdote s početka Halidove karijere, kada je gostovao na jednom od njenih koncerata.
„Sećam se da je toliko bio zahvalan, zato što je menadžer koji je došao mene da pita, mislim on je moja generacija, ali je 10 godina kasnije od mene počeo, a menadžer me pitao: ‘Jel može jedan momak da izađe na binu da peva?’ Ja sam mu tada rekla: ‘Kako da ne, samo ak garantuješ da zna da peva’ i sad on dolazi da mi se zahvali.“
U tom trenutku emocije su je savladale i zaplakala je pred kamerama.
„On je tako brzo ispričao, a ja mu onda kažem: ‘Halide, jel može dušo to sad na 33, jer je ovo na 78.’ On to nikad nije zaboravio, joj sad ćete da me rasplačete.“
Govoreći o njihovom prijateljstvu i međusobnom poštovanju, Zorica je pomenula i Halidovu podršku tokom njenog koncerta u Areni.
„Kad sam imala Arenu, on je bez pogovora, nije ni pitao ni gde, ni kada, ni s kim treba da peva. Te noći se vratio odmah. Tako da postoje neke karijere i neke generacije koje su drugačije. To je za veliko poštovanje.“
Na kraju razgovora, istakla je po čemu će pamtiti Halida:
„Pa po dobrim pesmama, on je bio čovek koji je stvarno… On je podsećao na Mehu Puzića, taj narodski tip čoveka. On je jedan od poslednjih članova te sarajevske.“
Izvor: telegraf.rs
