Pitanje oblačenja prilikom odlaska u crkvu ponovo je otvoreno nakon što je sveštenik Predrag Popović ispričao šta mu se nedavno dogodilo u crkvi. Naime, jedna žena došla je na liturgiju obučena u trenerku, što je sveštenik iskoristio kao primer da ukaže na širi problem koji se tiče nerazumevanja značaja same liturgije.
Kako kaže otac Predrag, odlazak u crkvu, posebno na nedeljnu liturgiju, od vernika zahteva i određenu pripremu, kako duhovnu, tako i spoljašnju. On naglašava da liturgija predstavlja praznovanje Vaskrsenja i da to nije običan događaj, kako ga vernici često gledaju, već glavni momenat crkvenog života. Upravo zbog toga, smatra da bi vernici za tu priliku trebalo da se obuku svečano i pristojno, u znak poštovanja prema mestu na koje dolaze i prema samom bogosluženju.
“Kada čovek ide u crkvu trebalo bi da se obuče najlepše moguće i da obuče belo obavezno na sebe. Pogotovo kada ide nedeljom u crkvu, to je praznovanje vaskrsenja, onda je sve belo, zlatno, odežde u kojoj mi služimo su bele, zlatne, simbolizuju carstvo nebesko, predstavljaju carstvo nebesko”, objasnio je sveštenik.
Otac Predrag naglašava da boje i odežda koju sveštenici nose tokom liturgije imaju svoj značaj, jer predstavljaju Carstvo nebesko, te da i vernici svojim izgledom treba da pokažu da znaju koja boja šta simbolizuje. Govoreći o pomenutoj situaciji, naglasio je da odeća poput trenerke pripada svakodnevnim, kućnim aktivnostima, a ne dolasku pred Boga.
“Jedna žena došla je u trenerci u crkvu, pitao sam je da li je pošla na trčanje. Rekoh joj: “Ne možeš tako, tako ideš kod kuće, tako ideš oko kuće, tako radiš oko kuće, ne možeš tako da ideš u crkvu. Ne možeš tako da ideš pred Gospoda”, kaže otac Predrag Popović.
Liturgija u pravoslavlju zauzima posebno mesto. To nije samo zajednička molitva, već događaj iz kojeg proističu i drugi važni trenuci u životu vernika, kao što je krštenje i venčanje. Upravo zato se često ističe da je liturgija „iznad svega“, odnosno da predstavlja vrhunac crkvenog života. U tom kontekstu, način oblačenja dobija dublje značenje – ne kao puka forma ili dres kod, već kao izraz unutrašnjeg odnosa prema veri.
O ovoj temi govorila je i veroučiteljica Andrea Kereš, koja je u svojoj objavi pokušala da objasni šta se podrazumeva pod „pristojnim oblačenjem“ u crkvi. Kako je navela, danas se pojam pristojnosti često pogrešno tumači – nekada se koža ne vidi, ali je odeća toliko uska da sve ocrtava, što takođe odevnu kombinaciju čini neprikladnom za crkvu.
Kako objašnjava veroučiteljica, liturgija je jedan od najsvečanijih događaja u crkvenom životu i zato u crkvu ne bi trebalo dolaziti obučeni kao za svakodnevno obavljanje obaveza. Kao što postoje norme oblačenja za sud, školu ili ostale institucije, tako i crkva ima nepisana pravila koja podrazumevaju da vernici budu uredni i nenametljivi za okolinu.
Veroučiteljica ističe da su za žene najbolji izbor suknje ili haljine ispod kolena, ili šire pantalone. Muškarcima se preporučuju pantalone, farmerice i majice ili košulje koje nisu previše uske. Cilj ovakvog načina oblačenja, kako navodi, nije da se neko osramoti, već da se smanji rasutost misli i iskušenja, kako sopstvenih, tako i tuđih, za vreme liturgije.
Posebno se osvrnula i na pitanje da li žene treba da nose marame u crkvi. Kako kaže, to pravilo potiče iz vremena od pre dve hiljade godina i nema teološku osnovu u naše vreme. Priznaje da maramu ne nosi u crkvi, ali je nosi u manastirima, jer tamo ima monaha koje bi svojom pojavom bez marame mogla da poremeti u molitvama.
Što se tiče mišljenja vernika o ovoj temi, mišljenja su podeljena. Dok jedni smatraju da je najbitnije kakvo je nečije srce i namera s kojom dolazi u crkvu, drugi ističu da spoljašnji izgled može biti znak poštovanja prema svetinji. U praksi, većina se slaže da vera ne treba da se meri garderobom, ali i da je liturgija poseban trenutak koji zahteva izvesnu dozu ozbiljnosti i dostojanstva.
Poruka i sveštenika i veroučitelja svodi se na isto – svest o tome gde dolazimo i zašto. Liturgija nije svakodnevna obaveza, već trenutak susreta sa verom, zajednicom i samim sobom. Zbog toga, u oblačenju treba pronaći neku ravnotežu između ličnog izbora i poštovanja prema crkvi.
Izvor: Kurir, izjave sveštenika Predraga Popovića i veroučiteljice Andree Kereš
