Mogućnost da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na narednim izborima kandiduje za mesto premijera više nije predmet nagađanja. On je najavio da će konačnu odluku doneti na osnovu rezultata istraživanja javnog mnjenja, odnosno procene da li Srpska napredna stranka ima boljeg kandidata. Time je jasno stavio do znanja da razmatra prelazak sa predsedničke funkcije na čelo Vlade. Iako vanredni parlamentarni izbori trenutno nisu najavljeni, poruka da će vladajuća stranka u punom kapacitetu ući u ovu, za sada hipotetičku, političku utakmicu ukazuje da bi i studenti i opozicija već sada trebalo da razmišljaju o imenima koja bi mogla biti kandidovana za premijera.
Vučić je sinoć izjavio da se nada kako neće obavljati funkciju premijera nakon narednih parlamentarnih izbora, ali tu opciju nije u potpunosti odbacio, naglašavajući da će sve zavisiti od rezultata istraživanja javnog mnjenja.
„Ta mogućnost postoji, u slučaju da istraživanja javnog mnjenja pokažu da bi Srbija otišla u pogrešnom smeru ako ja ne bih bio taj kandidat“, kazao je Vučić u programu televizije Informer.
S obzirom na to da mu drugi predsednički mandat uskoro ističe i da nema ustavnu mogućnost da se ponovo kandiduje za tu funkciju, Vučić je praktično potvrdio ranije spekulacije da će pokušati da se vrati na čelo Vlade. U prilog tome ide i procena da SNS trenutno nema jačeg kandidata za premijersku poziciju.
Šta pokazuju istraživanja
Iako je predsednik SNS-a Miloš Vučević u sredu izjavio da „istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je SNS i dalje najjača politička organizacija u Srbiji“, konkretni podaci i situacija na terenu ukazuju na značajan pad podrške vladajućoj stranci, naročito nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Podsećanja radi, još u julu prošle godine agencija „Sprint Insight“ sprovela je istraživanje koje je predvodio vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević. Rezultati su pokazali da je predsednik Srbije izgubio oko 12 odsto podrške birača koji su ranije glasali za listu sa njegovim imenom.
„Broj birača koji tvrdi da je nekada verovao Aleksandru Vučiću, a da je sada prestao – sve je veći. Od nekih sedam odsto na ukupnom uzorku u februaru on takođe ima trend povećanja u prethodnim mesecima i sada iznosi već 12 odsto. U ovoj grupi se ne nalaze samo glasači SNS, zapravo je proporcionalno gledano tu znatno veći broj onih koji su u prethodnom periodu podržavali koalicione partnere SNS“, rekao je Vučićević za nedeljnik Vreme.
Prema ovom istraživanju, u scenariju u kojem bi se izbori održali danas i na kojima bi učestvovale samo studentska lista (koju čine profesori, radnici, poljoprivrednici i stručnjaci uz podršku studenata), pokret predvođen Aleksandrom Vučićem (SNS, SPS i Zavetnici) i stranke manjina, 54,8 odsto građana glasalo bi za studentsku listu, dok bi 42,1 odsto podržalo Vučićevu listu. Time se otvara pitanje ko bi bio kandidat za premijera na studentskoj listi, ali i na listama dela opozicije koji planira učešće na izborima.
U međuvremenu, studenti su u decembru organizovali akciju prikupljanja potpisa za raspisivanje parlamentarnih izbora u više od 100 gradova i opština, na preko 500 štandova. Prikupljeno je gotovo 400.000 potpisa građana širom Srbije. Akademci su još u septembru prošle godine saopštili da je njihova izborna lista formirana, ali i naglasili da neće biti objavljena dok izbori zvanično ne budu raspisani.
„Listu zna jako mali broj ljudi iz studentskog pokreta. Uglavnom ljudi znaju samo kandidate sa svog fakulteta. Kandidati se čuvaju u najstrožoj tajnosti zbog mogućeg medijskog razvlačenja“, rekao je tada Aleksandar Novović, student Pravnog fakulteta u Beogradu.
Slična neizvesnost postoji i kada je reč o delu opozicije, čije bi se liste mogle pojaviti na narednim izborima.
Podsetimo, nedavno je pet opozicionih stranaka – Narodni pokret Srbija (NPS), Pokret slobodnih građana (PSG), Srbija centar (SRCE), Stranka slobode i pravde (SSP) i Zeleno-levi front (ZLF) – u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji postiglo dogovor o koordinaciji aktivnosti prema Evropskoj uniji.
Iako se tada otvorila mogućnost zajedničkog nastupa na jedinstvenoj listi, predstavnici opozicije su za Nova.rs istakli da tema sastanka nisu bili predstojeći izbori.
Zbog toga i dalje nije jasno da li će opozicija na eventualne vanredne parlamentarne izbore izaći sa jednom ili više lista, dok se o kandidatima za premijera u ovom trenutku gotovo i ne govori.
Govoreći o mogućnosti da Vučić postane premijer, stručnjak za politički marketing Igor Avžner ocenjuje da takva pozicija u političkom sistemu Srbije formalno ne postoji.
„Pa, vrlo je zanimljiva Vučićeva tvrdnja da će se kandidovati za premijera, pošto to mesto u političkom sistemu Srbije ne postoji. Jer onaj koji može da obezbedi skupštinsku većinu, onda je premijer. To nije nužno stranka koja ima najveći broj glasova, tako da ja ne znam na koji način bi mogao da se kandiduje za tu funkciju, jer to ne postoji. A s druge strane, prema svim istraživanjima, složiću se sa Vučićem da su mu šanse veoma male da bude na tom mestu, jer koalicioni potencijal bilo koje liste na kojoj će biti on je jednak apsolutnoj nuli, odnosno minus 273”, kaže Avžner.
Suprotno tome, politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je plan da Vučić postane premijer odavno prisutan.
„Nema dileme da će on biti kandidat za premijera, jer je to stari plan i stara namera. Međutim, od toga može odustati ukoliko bi njegova istraživanja pokazala da to nema šanse. To za sada nije slučaj“, tvrdi Vukadinović.
Ipak, on naglašava da na suprotnoj strani još ne postoji jasan favorit za premijersku funkciju.
„Kada govorimo o tome ko bi mu se mogao suprotstaviti, to je već mnogo komplikovanije pitanje. U ovom trenutku nema jasnog i izrazitog favorita na drugoj strani, ali Vučić se trudio da uništi i demonizuje svakog sa političke scene ko bi se pojavio kao mogući kandidat. Recimo, tokom prošle godine se provlačio rektor Vladan Đokić kao potencijalni kandidat za studentsku listu. Međutim, njemu je popularnost malo opala nakon što je provučen kroz tu tabloidnu režimsku mašineriju“, zaključuje sagovornik.
Izvor: nova.rs
