Samo nekoliko dana nakon što je Ivica Dačić izjavio da je Srbija prevarena prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, i pored brojnih samohvalisavih izjava o sopstvenim pregovaračkim sposobnostima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe pokušava da odgovornost za stanje na Kosovu prebaci na međunarodnu zajednicu. Tokom obraćanja povodom godišnjice operacije “Oluja”, Vučić je slikovito objasnio kako je, prema njegovim rečima, bio prevaren tokom pregovora.
Prema mišljenju sagovornika lista Nova, Vučić i Dačić su praktično priznali da su prekršili Ustav kako bi učinili ustupke međunarodnoj zajednici i omogućili Kosovu institucionalnu i međunarodnu afirmaciju. Takva priznanja, smatraju analitičari, povlače i moralnu i političku odgovornost.
Od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, Srbija nije ostvarila nijedan vidljiv uspeh u pregovorima s Prištinom. Vremenom su izgubljeni vojska, policija, pozivni broj, registarske oznake, kao i institucionalna kontrola nad četiri srpske opštine na severu Kosova. Jedini konkretan ustupak koji je Srbija dobila – formiranje Zajednice srpskih opština – do danas nije realizovan.
Na komemoraciji u Sremskim Karlovcima povodom godišnjice „Oluje“, Vučić je izjavio:
“Pre tri i po godine imali smo izbore na severu Kosova. Oni su priznali izbore sa dva i po posto izlaznosti. I to je bila vladavina prava i demokratija. Sram vas bilo, barabe jedne. Vodili ste me u Moldaviju tamo da mi kažete: ‘Ne, ne, mi to nikada nećemo prihvatiti. Nikada to slobodna zapadna Evropa neće da prihvati. Samo se strpite gospodine predsedniče, sačekajte malo da prođe vreme, imaćete uskoro nove izbore, pobediće Srbi.’ Jesu se desili izbori? Nisu”, rekao je Vučić i dodao:
“Četiri godine su okupatori upravljali tim opštinama. Našli su nekoliko srpskih sluga kao što su ih i nacisti našli od 1941. do 1945.. Uvek takvih među Srbima ima, ali to je mali broj.”
Ova izjava usledila je ubrzo nakon komentara ministra unutrašnjih poslova i bivšeg premijera Ivice Dačića, čiji se potpis nalazi na Briselskom sporazumu:
„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, rekao je Dačić.
Međutim, ubrzo je stigao i demanti iz Evropske komisije, iz koje je poručeno da su obe strane ušle u pregovore “svesno i svojom voljom”:
“I Kosovo i Srbija su ušle u sporazume potpuno svesno i svojom voljom. Ti sporazumi ostaju na snazi. EU očekuje od obe strane da svojim izjavama i postupcima doprinesu atmosferi pogodnoj za pomirenje i normalizaciju“, naveli su iz Brisela.
Briselski sporazum kao prekretnica
Briselski sporazum predstavlja prvi ozbiljniji korak vlasti Srpske napredne stranke u dijalogu sa Prištinom. Potpisan je 2013. godine, kada je Vučić bio potpredsednik Vlade, a Dačić premijer. Iz tog perioda ostala je upamćena Vučićeva izjava:
„Kad su mi zapretili karijerom, ja sam legao na pod i rekao (Ivici) Dačiću da tamo ide i da ne potpisuje ništa i tri sata sam spavao. Tad su naučili da je bolje da ne vrše nikakav pritisak.“
Suština sporazuma je povezivanje evropskih integracija Srbije sa napretkom dijaloga sa Kosovom. Prvi deo dokumenta predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, što ni 12 godina kasnije nije ostvareno. Drugi deo odnosi se na integraciju srpske policije u kosovski sistem, iz kojeg su se kasnije predstavnici Srba povukli nakon eskalacije oko registarskih tablica.
Nekadašnji predsednik Srpske liste Goran Rakić tada je izjavio da će povratak Srba u institucije uslediti kada Kosovo povuče odluku o tablicama i počne da poštuje Briselske sporazume. Ipak, početkom 2024. godine, Kosovo je zvanično uvelo svoje tablice i ukinulo prethodni režim nalepnica.
Ko snosi odgovornost?
Aleksandar Popov iz Centra za regionalnu politiku tvrdi da međunarodna zajednica nije prevarila Vučića – već da je on “sam sebe prevario”:
“Ko je zbog jedne simbolične stvari, mislim na tablice, koju je godinu i nešto dana kasnije Srbija prihvatila bez ograničenja, bio povod za one barikade i skidanje uniformi policijskih službenika na Kosovu. Srpska lista je pred kamerama skinula uniforme, samim time su Srbi na Severu ostali bez zaštite. Potom su povukli iz institucija, u kojima sada sede Albanci. Pucaš sebi u koleno da bi se osvetio ne znam kome. Glavni krivac za nerealizaciju Zajednice srpskih opština je zapravo Vučić.”
Prema njegovim rečima, Vučić je inicirao sve ključne poteze Srpske liste – od povlačenja iz policije, do bojkota lokalnih izbora:
“I da se skinu uniforme, i da izađu iz policije. Pa smo onda imali sve nemile događaje kada je Kosovska policija učinila stvari koje ne bi smela da čini Srbima… Ako je to istina što on kaže da ga je prevarila MZ, onda mora da podnese ostavku. Mogao je i morao je da zna posledice svega toga.”
Sagovornici Nove ocenjuju da su ove tvrdnje o “prevari” deo pripreme narativa za domaću publiku – kao alibi za urušavanje institucija, izbegavanje uvođenja sankcija Rusiji i drugih nepopularnih odluka.
Dragiša Mijačić iz organizacije InTER takođe podseća da je ova vrsta narativa prisutna decenijama:
“Uz poklike ‘prevarili su nas’ Vučić i Dačić su javno priznali da su prekršili Ustav na koji su se zakleli kako bi načinili ustupke međunarodnoj zajednici i omogućili Kosovu institucionalnu i međunarodnu afirmaciju. Njihovo priznanje sigurno će snositi i moralnu i političku odgovornost, od toga ne mogu pobeći.”
Vašingtonski i Ohridski sporazum
Nakon Briselskog, Srbija je učestvovala i u potpisivanju drugih važnih sporazuma – Vašingtonskog (2020) i Ohridskog (2023).
Vašingtonski sporazum, pod pokroviteljstvom Donalda Trampa, fokusirao se na ekonomsku saradnju i odnose s Izraelom. Tada je Vučić, kako se komentarisalo, “sedeo ponizno na hoklici”, a od Trampa je dobio simboličan poklon – olovku i ključeve od Bele kuće. Ovim dokumentom Srbija i Kosovo pristale su da otvore konzulate u Beogradu i Prištini i da premeste ambasade u Jerusalim, uz obavezu da Hezbolah tretiraju kao terorističku organizaciju.
Ohridski sporazum iz 2023. godine dao je dodatnu formu dosadašnjem dijalogu. Iako nije potpisan, već usmeno prihvaćen, predviđa da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama (uključujući UN, EU, Savet Evrope i NATO), kao i priznavanje kosovskih simbola, dokumenata i registarskih oznaka.
Izvor: nova.rs
