Građani Srbije se u poslednje vreme suočavaju sa čestim poskupljenjima osnovnih životnih namirnica. Danas je, prema novoj uredbi Vlade Srbije, povećana maksimalna maloprodajna cena hleba „Sava“, proizvedenog od brašna T-500. Ona će od sada iznositi 65 dinara, dok je maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara. Odluka Vlade stupila je na snagu krajem januara, a prethodna cena najjeftinije vekne bila je 62 dinara.
Radi se o hlebu koji ima poseban status na tržištu, jer se smatra socijalnom kategorijom. Pekari su u obavezi da u asortimanu imaju ovaj hleb, u skladu sa važećim propisima.
Postepena korekcija, a ne naglo poskupljenje
Iako se u javnosti često govori o poskupljenju, stručnjaci ističu da je to samo blaga korekcija cene. Profesor dr Ivan Arnautović, ekonomista, smatra da povećanje od tri dinara nije značajno sa ekonomskog stanovišta, ali da ima psihološki efekat na potrošače.
Arnautović podseća da Srbija i dalje zadržava model socijalnog hleba, što nije uobičajena praksa u većini zemalja regiona. U uslovima slobodnog tržišta, direktno ograničavanje cena nije pravilo. Međutim, u ovom slučaju vodi se računa o širem društvenom interesu i stabilnosti snabdevanja.
Rast troškova u pekarskoj industriji
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, naglašava da su pekari u stalnoj komunikaciji sa državnim institucijama i da se korekcije cene sprovode kako bi se očuvala održivost proizvodnje. Kako objašnjava Pralica, cena brašna trenutno je stabilna, ali su drugi troškovi značajno porasli, što je moralo da se odrazi na krajnju cenu hleba.
Na formiranje cene hleba, kako objašnjava, najviše su uticala povećanja minimalne zarade, rast troškova rada, energenata, transporta, kao i dodatni troškovi poput knjigovodstva, opreme i logistike. Sve to, smatra on, mora biti uračunato kako bi pekare mogle da nastave sa radom.
Hleb kao socijalna kategorija
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ranije je naglasio da pekari ne moraju da ostvaruju profit isključivo na hlebu, već da deo zarade mogu nadoknaditi kroz ostale pekarske proizvode. Krajnji cilj je da hleb ostane dostupan svim građanima, dok se u isto vreme obezbeđuje opstanak industrijskih pekara.
Pralica podseća da je sličan model primenjivan i ranije, uz podršku države, kako bi se sprečilo da se ugase veliki proizvodni pogoni i očuvala domaća pekarska industrija. Korekcije cena od nekoliko dinara s vremena na vreme, uz saglasnost nadležnih institucija, predstavljaju kompromisno rešenje između socijalne politike i tržišnih uslova.
Šta građani mogu da očekuju u narednom periodu
Iako se pominje da će tokom godine biti još malih korekcija cene hleba, nadležni i predstavnici pekara ističu da neće biti naglih i velikih skokova cena. Fokus i dalje ostaje na stabilnosti sistema, redovnoj proizvodnji i dostupnosti osnovne životne namirnice svim građanima.
Iako je u pitanju mala promena u iznosu, svaka korekcija cene osnovnih životnih namirnica najviše se primećuje u domaćinstvima koja imaju niska primanja. Hleb je proizvod koji se kupuje svakodnevno, pa i minimalno povećanje cene može imati loš efekat na mesečni budžet.
Izvor: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede
