Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja radi provere navoda iz krivične prijave koju je podneo narodni poslanik Uglješa Mrdić protiv četiri tužioca — Zagorke Dolovac, Branka Stamenkovića, Ivane Stojiljković Pomoriški i Ljubomira Anđelića — zbog sumnje na krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika.
Kako se navodi u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Trećem OJT u Beogradu je, između ostalog, naloženo da „bez odlaganja na uvid dostavi spise predmeta tog tužilaštva, a koji je predmet krivične prijave“.
– Ukoliko se predmet ne nalazi u tom tužilaštvu, potrebno je da ga što hitnije pribavi od lica ili državnog organa kod koga se nalazi i da ga dostavi Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Od glavnog javnog tužioca Trećeg OJT u Beogradu I.S.P. (Ivane Stojiljković Pomoriški, prim. aut.) zatraženo je da dostavi pisano izjašnjenje na okolnost postupanja u navedenom predmetu, posebno na okolnost kako je zasnovana mesna nadležnost Trećeg OJT u Beogradu — odnosno na osnovu kojih dokaza je kao mesto izvršenja krivičnog dela opredeljen Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu — navodi se u saopštenju. Kako se dodaje, potrebno je i da se izjasni zbog čega je za postupanje u tom predmetu određen javni tužilac LJ.A. (Ljubomir Anđelić, prim. aut.), kao i ko je prema rasporedu dežurstava bio dežurni javni tužilac u Trećem OJT u Beogradu 29. maja 2024. godine.
– Glavni javni tužilac Trećeg OJT u Beogradu treba da se izjasni i na osnovu čega je procenjeno da rečenica koja se navodi u sporazumu „Zar ste Vi još uvek živi?“ predstavlja ozbiljnu pretnju u smislu radnje izvršenja krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika — dodaje se.
Podsetimo, narodni poslanik Uglješa Mrdić podneo je krivičnu prijavu zbog sumnje da su u periodu od 29. do 31. maja 2024. godine prijavljeni, kao saizvršioci, „prekršili zakon tako što su S.Ž. izložili protivzakonitom hapšenju, određivanju zadržavanja od 48 časova, krivičnom gonjenju zbog radnji koje ne predstavljaju krivično delo, kao i izricanju drakonske kazne“.
Prema navodima iz prijave, oštećeni S.Ž. se 29. maja 2024. godine oko 16.45 časova na aerodromu u Briselu Zagorki Dolovac obratio rečima: „Zar ste Vi još uvek živi?“, nakon čega je Branko Stamenković telefonom pozvao načelnika organizacione jedinice MUP RS zadužene za obezbeđenje ličnosti i zahtevao da S.Ž. bude odmah uhapšen po sletanju aviona u Beograd.
Dalje se navodi da je Zagorka Dolovac, u nameri da na bezobziran i surov način kazni oštećenog S.Ž. jer se, kako se tvrdi, uopšte usudio da joj se obrati, telefonom kontaktirala glavnog javnog tužioca Trećeg OJT u Beogradu Ivanu Stojiljković Pomoriški, zahtevajući da se S.Ž. odredi zadržavanje i pokrene krivični postupak zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, iako je, prema navodima prijave, znala da u njegovim radnjama ne postoje bitni elementi tog, niti bilo kog drugog krivičnog dela.
S.Ž. je, podsetimo, osuđen na devet meseci kućnog zatvora, uz meru zabrane približavanja i komunikacije sa Zagorkom Dolovac u trajanju od tri godine, dok je Zagorka Dolovac istakla imovinskopravni zahtev u iznosu od 500.000 dinara. Više javno tužilaštvo u Beogradu, kome je prijava podneta, zatražilo je i podatke o tome na koji način je određena vrsta i odmerena visina krivične sankcije prema S.Ž, kao i zbog čega je postupajući javni tužilac LJ.A. primio primerak presude namenjen oštećenoj Z.D.
– Više javno tužilaštvo u Beogradu će, u cilju provere navoda krivične prijave i u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, preduzeti i druge radnje kako bi se što preciznije razjasnile sve okolnosti prijavljenog događaja. Takođe, Više javno tužilaštvo u Beogradu apeluje na prijavljena lica da ne koriste svoje visoke javnotužilačke funkcije za komentarisanje navoda krivične prijave do odluke nadležnog javnog tužilaštva koja će uslediti nakon sprovođenja svih neophodnih provera. Svako dalje oglašavanje u javnosti prijavljenih lica, pre donošenja javnotužilačke odluke o daljem postupanju, smatraće se nedozvoljenim pritiskom na samostalnost u radu postupajućeg javnog tužioca, što može implicirati i disciplinsku odgovornost — navodi se u saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Izvor: kurir.rs
