Službeni put predstavlja putovanje zaposlenog koje se obavlja u cilju izvršenja poslovnih zadataka van redovnog mesta rada. Tokom ovog putovanja, poslodavac snosi različite troškove, koji se regulišu kroz naknade za službeni put. Ove naknade propisane su zakonima, internim aktima poslodavca i kolektivnim ugovorima, a obuhvataju dnevnice, troškove prevoza, smeštaja i eventualne dodatne rashode vezane za službene obaveze.
Od 1. januara 2025. godine, neoporezivi iznos dnevnice za službeni put u inostranstvo biće 90 evra, što predstavlja značajan porast u odnosu na dosadašnjih 50 evra. Ovaj iznos nije menjan od 2016. godine.
Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava da, iako je iznos neoporezivog dela dnevnice povećan, to ne znači da poslodavac ima obavezu da isplaćuje ovaj iznos.
“Dnevnica je osnovni oblik naknade koji se isplaćuje zaposlenom za pokrivanje troškova ishrane i drugih potreba tokom službenog puta. Iznos dnevnice može se razlikovati u zavisnosti od zemlje u koju se putuje, trajanja puta i poslovne politike poslodavca”, napominje Radošević. U Srbiji je minimalni iznos dnevnica za službeni put unutar zemlje definisan zakonom, dok za inostrane službene puteve postoji okvir koji poslodavci mogu prilagoditi.
“Dnevnica se obično ne oporezuje ukoliko ne prelazi zakonom određeni neoporezivi limit. Ako poslodavac odredi viši iznos od propisanog, iznos preko granice podleže oporezivanju porezom na dohodak građana po stopi od deset odsto”, kaže Radošević.
Troškovi prevoza obuhvataju sve rashode u vezi sa korišćenjem prevoza, uključujući avionske karte, vozne ili autobuske karte, ili troškove korišćenja sopstvenog automobila.
U slučaju korišćenja privatnog vozila, naknada se često izračunava na osnovu pređenih kilometara, prema važećim tarifama. Poslodavci su obavezni da obezbede povrat svih troškova prevoza uz adekvatnu dokumentaciju, kao što su računi ili putni nalozi.
“Troškovi smeštaja su još jedan značajan aspekt službenog puta. Poslodavac je dužan da obezbedi odgovarajući smeštaj zaposlenom ili da nadoknadi troškove koje zaposleni snosi za boravak. Ovi troškovi mogu uključivati hotelske račune, troškove rezervacija preko platformi ili, u nekim slučajevima, i paušalne naknade za boravak kod rodbine ili prijatelja”, navodi sagovornik.
On dodaje da, pored osnovnih troškova, poslodavci često pokrivaju i dodatne troškove kao što su dnevni parking, putarine, kotizacije za seminare, troškovi telefonskih poziva u vezi s poslom i slično. Važno je da svi dodatni troškovi budu unapred definisani i odobreni od poslodavca.
Zaposleni koji idu na službeni put imaju pravo na potpunu nadoknadu troškova koji su neophodni za izvršenje poslovnih zadataka. Da bi ostvarili ova prava, zaposleni su dužni da podnesu odgovarajuću dokumentaciju, uključujući putni nalog, račune za smeštaj, prevoz i druge usluge, izveštaj o službenom putu.
Zaposleni imaju pravo na odgovarajući odmor nakon završetka službenog puta, posebno ako je put trajao duže ili je podrazumevao dodatno radno vreme.
Poslodavci su zakonom obavezni da obezbede transparentnost u vezi sa pravilima službenih putovanja i obračunom troškova. To znači da moraju imati definisan iznos dnevnica i ostalih naknada kroz pravilnik, blagovremeno osigurati isplate, kao i da jasno definišu procedure za odobrenje službenih putovanja.
Ukoliko poslodavac ne obezbedi odgovarajuće naknade, zaposleni imaju pravo da traže naknadu štete ili da se obrate inspekciji rada.
Izvor: b92.net
