Ono što je krajem prošle godine započelo kao veoma mirno okupljanje grupe studenata, prerastalo je u proteste koji mnogi smatraju jednim od najvećih u savremenoj istoriji Srbije. U tekstu *Vašington posta* navodi se da se situacija može porediti sa masovnim demonstracijama pre otprilike četiri decenije koje su dovele do svrgavanja režima Slobodana Miloševića.
Studenti, piše dalje u tekstu, vrše kontinuirani pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, bezbednosne službe i provladine medije. Ti mediji demonstrante optužuju da su marionete i izdajnici, pod uticajem neimenovanih snaga i liberalnih nevladinih organizacija sa Zapada, „koje žele da, kako tvrde, da unište otadžbinu“.
Iz *Vašington posta* se ističe da su ove taktike poznate i da su se koristile i ranije.
Prva grupa koja je bila napadnuta od strane pristalica Vučića bili su studenti glume. Većina demonstranata su mladi ljudi koji i dalje žive sa roditeljima. Takođe, navodi se da je srpska Generacija Z — za koju se ranije smatralo da je apatična, apolitična i sklonija emigraciji nego aktivizmu — iznenadila svojom mobilizacijom.
Tekst postavlja pitanje: da li će Srbija u narednom periodu izabrati evropski put — reforme pravosuđa, bezbednosnih službi i medija — ili će ostati na marginama, sa tendencijama udaljavanja od Evropske unije.
Postavlja se i dilema kako će vlast reagovati na proteste koji rastu i po broju učesnika i po intenzitetu, jer postoji zabrinutost od mogućih represivnih mera.
Brisel pažljivo prati dešavanja. Komesarka EU za proširenje Marta Kos početkom meseca izrazila je nezadovoljstvo „talasom nasilja i kontinuiranom upotrebom sile protiv demonstranata u Srbiji“. Takođe je navela da članice EU sve više dovode u pitanje „iskrenu posvećenost Srbije evropskom putu“.
*Vašington post* primećuje da evropski lideri u svojim izjavama postupaju pažljivo, jer preveliki pritisak na rukovodstvo Srbije može da ima suprotan efekat — udaljavanje od Evrope.
S druge strane, ćutanje Evropske unije, kako se navodi, može ostaviti utisak da ne brine za demokratiju u Srbiji ili da nije u stanju da deluje.
Studentkinja Ana (24) sa Poljoprivrednog fakulteta kazala je:
„Ne možemo da nastavimo u Srbiji ovako kako sada ide“
i predvidela da će „Vučić pasti“. Na pitanje kako može da tvrdi tako nešto, budući da je predsednik već deceniju na vlasti, odgovorila je:
„Probudili smo narod“.
U tekstu se podseća na studentski pokret „Otpor!“ iz 1998. godine, koji je započeo na Univerzitetu u Beogradu kao protest protiv Miloševića. Tada većina današnjih studenata nije bila rođena.
U intervjuima, studenti navode da su zgroženi percepcijom korupcije i neefikasnosti vlasti, posebno nakon tragedije na železničkoj stanici. Zahtevi su počeli zahtevom za odgovornost u Novom Sadu, a proširili su se na poziv za vanredne parlamentarne izbore.
U pisanom odgovoru *Vašington Postu*, predsednik Vučić (55) — koji je na funkciji predsednika ili premijera već 11 godina — optužio je demonstrante za podsticanje nasilja:
„U poslednjih devet meseci, Srbija je izdržala više od 23.000 neprijavljenih okupljanja“
Kasnije je izjavio:
„Ono što je u početku počelo kao studentski protest, nažalost, se pretvorilo u masovne blokade i, u poslednje vreme, nasilne incidente koje podstiču ekstremističke grupe“.
Uz ove izjave, Vašington post navodi fotografije koje prikazuju mladića sa palicom i drugog koji udara policijskog službenika opremljenog za razbijanje demonstracija.
Vučić je rekao da je nudio dijalog sa studentima, ali da su oni to odbili, odbacio je zahtev za vanrednim izborima smatrajući ih destabilizujućim. Takođe je navedeno da je vlada pokrenula istrage o urušavanju stanice, kao i da je više od 170 policajaca povređeno dok su štitili građane.
U tekstu se spominje i subotnja vojna parada u Beogradu, sa prisustvom 10.000 srpskih vojnika, lovcima iz Francuske, tenkovima iz Rusije i PVO sistemima iz Kine.
Jedan incident koji su studenti prijavili desio se za vreme marša „Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave“ — studenti su pokušali da prisustvuju manifestaciji ali su zaustavljeni od strane policije.
Studentkinja Kristina (25), koja studira hidrologiju, rekla je da je na jednom protestu bila redarka i da je juriš vozilom odbacio sa puta, te da je snimak napada postao viralan. Iako su zahtevi da se tužilaštvo oglasi o tom slučaju, optužbe su na kraju odbačene. Vučić je tada izjavio da „mora da štiti slabe, progonjene i žrtve svakodnevnih studentskih napada“.
Kristina je kazala:
„Mi smo budućnost ove zemlje, a očigledno je da vlast ne mari ni za nas, ni za našu budućnost“.
Iako vlast i pristalice Vučića koriste termine poput „teroristi“ i „strani plaćenici“, koje pripisuju demonstrantima, studenti kažu da takve etikete služe za diskreditaciju njihovog pokreta.
Tekst nadalje iznosi da medijska scena u Srbiji, prema različitim izvorima, uključuje kako provladine medije tako i neke nezavisne, te da postoje izveštaji o napadima na novinare i kampanjama dezinformacija.
Vučić je izjavio za Vašington post:
„Srbija je „u potpunosti posvećena svom evropskom putu, demokratskim vrednostima i vladavini prava“, te da protesti predstavljaju pretnju i izvan granica Srbije.“
„Naši prioriteti su dijalog, stabilnost i konstruktivna saradnja sa evropskim partnerima. Međutim, pokušaji destabilizacije naše zemlje putem nasilja i dezinformacija ugrožavaju ne samo Srbiju, već i krhku stabilnost šireg regiona Zapadnog Balkana“.
Incident sa studentkinjom Nikolinom Sinđelić (22), koju su studenti naveli da je policija privela, zaplenila joj telefon, kameru i baklju — promenio je percepciju o rizicima sa kojima se demonstranti suočavaju. Ona je istakla:
„Cilj je bio da me ućutkaju, da me unište – gole fotografije, pretnje smrću – upotrebili su svu svoju moć protiv jedne studentkinje“.
Sinđelić je postala prepoznatljivo lice među studentima, a njena priča često se pojavljuje u kontekstu protesta.
Izvor: n1info.rs
