Modna kreatorka Verica Rakočević nedavno je imala dramu sa komšijom na Avali, gde inače živi sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem u miru, a sada je priznala da možda i preteruje sa sređivanjem doma. Verica se odrekla luksuza i života u stanu u centru Beograda koji je prodala zarad karijere, ali i mira koji je ovde dobila.
Iako uživa u doterivanju kuće, priznaje da je počela i da robuje. Ona je, zatim, progovorila i o svojoj deci i njihovom odrastanju, koje im je uskratila zarad karijere.
“Možda malo preterujem, to mi kaže i Veljko, to mi svi kažu svi, malo robujem ovom dvorištu. Nije ovo nikakav spektakularan plac, ovde ima 20 ari, ali imam sreću što imam baštovana koji mi pomaže da sve izgleda lepo. Moram da imam neke estetske kriterijume, potrebno je mnogo ličnog truda, finansija, a na prvom mestu ljubavi”, rekla je zadovoljno, a zatim nastavila da objašnjava šta joj najviše prija u kući na Avali:
“Meni je naravno privilegija život na selu. Neko se ne bi pomerio iz grada. Pored Skupštine sam živela 30 godina i toliko sam volela taj stan i mislila sam da neću moći nigde drugo da živim. Danas kada prođem pored te zgrade, sva se naježim. Sada kada bi mi neko dao celu tu zgradu u zamenu za ovu kuću, to ne bih mogla. Ovo je moj izbor”, kaže Verica.
Kako navodi, jedina otežavajuća okolnost je što ne ume da vozi, a zbog prirode posla često mora da ide sa Avale u grad.
“Zbog svog posla moram skoro svaki drugi dan da idem do grada, ali ja nemam problem da sednem na autobus kao gospođa i odem do Zelenog venca. Mogu i da pozovem taksi, ne radi se ovde o parama, već o primitivnom pogledu na život ljudi koji su odskočili malo finansijski i oni su uvek zgroženi time. Objašnjavam članovima svoje porodice da ne vidim problem da sednem na autobus. Prazan autobus, ima klima, uzmem da čitam knjigu i za 25 minuta sam kod kuće. Strašno je što živimo u vremenu iskrivljene stvarnosti, što je glavno merilo života da li imate super kola, vilu, da li letujete u najluksuznijim letovalištima. Za mene je luksuz mir koji imam ovde, ovaj stav koji sam izgradila u odnosu na sebe, posao, život. Sebe sam finansijski obezbedila do kraja života, pitanje je samo izbora”.
Verica je veliki perfekcionista, te svaka modna revija, ali i projekat zahtevaju puno neprospavanih noći.
“Možda je malo pretenciozno. Sama se pitam, zapanjena sam odakle mi snaga. Imam veliku privilegiju da radim sa ljudima koji razumeju šta ja želim da kažem. Ovaj projekat ima i humanitarni karakter. Jako je naporno, jer nema radne snage. Suština ovog posla je da isplaćujete biznis iz onoga što ste uradili, a ne ovde ima crnih para od ovoga, belih para od onoga i da vi pravite brend. Noćima radim do tri, četiri ujutru i budim se u osam. Pre neki dan sam rekla Veljku: „Ja ne mogu više ni da sedim“. To je trajalo sat vremena i onda sam opet otišla da radim. Uglavnom ovo što radimo nije isplativo. Niko se od mode nije obogatio”, priznaje Verica.
Danas iza sebe ima bogatu karijeru, ali sebi jedno zamera. Kako priznaje, zbog strasti i ljubavi prema poslu, uskratila je deci potrebnu ljubav i pažnju.
“Na moju veliku žalost, ta strast prema poslu je mojoj deci ukrala neko vreme, koje je trebalo da provedem sa njima. Danas me više zovu deca nego unuci, što je normalno. Kom unuku je stalo do babe? – Nijednom. Dok ste vi bili tu, prvo me zvao sin, pa jedna ćerka, druga ćerka, tako da znači da su mi oprostili to ukradeno vreme”, kaže Verica, dodajući:
“Mislim da sam bila malo sebična, a opravdanje za tu sebičnost je moja rečenica koju sam često izgovarala: „Ako sam ja srećna i zadovoljna, biće i moja deca.“ Međutim, sada razgovarajući sa njima, vidim da im je falilo tog zajedničkog vremena. Oni znaju da sam ja tu za njih, uvek, ono što je meni najbitnije jeste da svojoj deci nikada ne budem na teretu. To nikada neću dozvoliti, ma šta sudbina odredila”.
Verica i njen suprug rade na pripremi zajedničkog projekta, koji s nestrpljenjem iščekuju.
“Spremamo veliki projekat za septembar, Veljko će imati koncert sa simfonijskim orkestrom, on piše specijalnu muziku za taj projekat. Ceo projekat se zove „Karbonera“, to je jedan spoj moderne tehnologije, emocije koje daje muzika i stil koji daje moda”.
“Lepota života je da ustanete, padnete i opet ustanete. Uvek sam govorila: „Bože, uzmi mi sve, samo nemoj želju, uvek moram nešto da želim.“ Sve to što je bilo odricanje je bio neki novac koji je samostalno zarađen i potrošen u posao. Sada je došlo novo vreme i nova pravila”, zaključuje Verica Rakočević.
Izvor: blic.rs
