Uroš Blažić, optužen za brutalno ubistvo devet i ranjavanje još 12 ljudi na području opštine Mladenovac u noći između 4. i 5. maja prošle godine, u svojoj odbrani pred tužiocem, nije pokazao ni trunku kajanja za počinjeni masakr, već je sebe predstavljao kao žrtvu podsmeha žitelja mesta u kojima je počinio zločin.
U iskazu pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu Blažić je detaljno izneo svoju odbranu, žaleći se najpre da je sa svojim ocem, starijim bratom i majkom, bespravno iseljen iz stana u kojem je odrastao, jer su njegovom ocu naredili da se iseli ili će u protivnom dobiti otkaz.
Pušku “kalašnjikov”, bombe, mine, pištolj “tetejac” je, kako je naveo, pronašao na tavanu kuće u Šepšinu, a pričao je i da je voleo da ide u streljanu i vežba pucanje. U podrumu kuće pucao je iz automatske puške i pištolja u metu, odnosno u džak sa peskom, naveo je između ostalog okrivljeni u svom iskazu.
Tužiocu je rekao i da meštani dva sela u kojima je počinio masakr nisu imali dobro mišljenje o njegovoj porodici i da su bili ljubomorni na njih i njega, jer se družio sa učesnicima “rijalitija”. U njihovom ponašanju osetio je podsmeh, ruganje, a smatrao je i da su stvarali zaveru protiv njega i da su hteli da ga pretuku.
Kobnog 4. maja prošle godine Blažić je, kako je sam ispričao, došao do kapije školskog dvorišta kada je čuo da grupica ljudi priča loše o njemu i njegovom ocu.
To je izazvalo bes u njemu, nakon čega je rešio da ode u kuću i uzme oružje da bi “pokazao ljudima ubuduće da ne mogu više tako sa njim”. Blažić je naveo da, kada je pucao kod Spomenika palim borcima u Malom Orašju, nije znao da li nekoga pogađa i da nije čuo zapomaganja ranjenih, a tvrdi da nikome nije prilazio i “overavao”, što je u suprotnosti sa iskazima povređenih.
Tom prilikom Uroš Blažić je lišio života M. M, dok su od zadobijenih povreda u bolnicama preminuli N. S, L. M, P. M. i maloletni N. M. i A. M. svi iz Malog Orašja. Tada su ranjene još četiri osobe dok je na još četvoro pucao, ali oni nisu pogođene.
Posle pucnjave u Malom Orašju Uroš Blažić se odvezao do sela Dubona, gde je video više osoba kako popravljaju ogradu, te je, kako se sumnja, i na njih iz pištolja ispalio više projektila nanevši im teške telesne povrede.
U mestu Dubona ušao je u dvorište Osnovne škole “Momčilo Živojinović”, gde je ponovo iz automatske puške počeo da puca u pravcu više ljudi koji su se družili u tom dvorištu.
Uroš Blažić je u svojoj odbrani rekao da je prisutnima naredio da legnu na zemlju više puta, što oni nisu uradili, već su ga gledali sa nevericom, a neko se, prema navodima Blažića i nasmejao. On je tada, kako piše u optužnici, ubio je brata i sestru, M. P. i K. P, dok je D. T. ubrzo preminuo usled zadobijenih rana, a još četvoro ljudi je teško ranio i pokušao da ubije još četvoro.
Iz njegovog iskaza proizilazi da je zatim uradio sve kako bi izbegao da ga policijski službenici “likvidiraju” jer je bio naoružan, a želeo je da ostane živ. Bežeći sa lica mesta, Blažić je deo oružja ostavio u svom automobilu, dok je telefon bacio u zeleno rastinje.
Najpre je uzeo jedno vozilo i odvezao se do naplatne rampe u Malom Požarevcu, gde je ostavio to vozilo, ušao u taksi koji je čekao na naplatnoj rampi i zapretio vozaču da će ukoliko ne nastavi da vozi, aktivirati ručnu bombu.
U automobilu se pored vozača nalazila i putnica, koja je, kako proizilazi iz njenog i iskaza optuženog, pričala sa njim i smirivala ga jer se plašila, zato što je on često vadio bombu i vrteo je po rukama.
Ona je u tužilaštvu ispričala da je slagala Blažića da je trudna, kako je ne bi povredio, a on je pristao da je odvezu do Uba gde je sačekao verenik, a pre izlaska iz automobila Blažić joj je zapretio da nikom ništa ne sme da kaže. Vozaču je naredio da ga odveze do sela Vinjište kod Kragujevca, gde je kasnije i uhapšen.
Tužilaštvo smatra da motiv ubistava proizlazi iz delova njegove odbrane u kojoj je on naveo da su meštani tih sela bili ljubomorni na njega, jer se družio sa “rijaliti učesnicima”, jer je vozio dobra kola, motor, što ga viđaju u društvu sa lepim devojkama i što je “digao lestvicu više u odnosu na njihove živote”.
Blažić za svoj zločin ne može da dobije više od 20 godina zatvora, jer u trenutku masakra koji je počinio, nije navršio 21 godinu.
Izvor: espreso.co.rs
