Jovana je Beograđanka ali i vlasnica stana u Grčkoj – kako izgleda kupovina nekretnine u toj zemlji, plaćanje poreza, struje i vode, šta obavezno treba uraditi, a šta izbegavati, objašnjava iz prve ruke. Grčka je odavno jedna od omiljenih zemlji Srba, a sada je sve više naših građana koji su vlasnici nekretnina tamo. Prodaja nekretnina u Grčkoj poslednje dve-tri godine, bar u mestima koje posećuju turisti iz Srbije, doživela je bum upravo zahvaljujući našim ljudima koji se odlučuju da investiraju novac u apartmane. Među njima je i sagovornica Nove, Ivana iz Beograda.
“Nisam planirala kupovinu, sve se dogodilo, pa skoro spontano. Suprug je nasledio neku nekretninu, ali je ona bila opterećena dugovima za struju, infostan, porez. Morali smo da je prodamo, a kada smo izmirili sve te dugove, koji su u Srbiji kamen oko vrata, ostala je značajna suma novca. Ipak, iako se radilo o više desetina hiljada evra, to nije bilo dovoljno za kupovinu pristojnog stana u Beogradu, jedino neka ‘šupa’ na periferiji. Nismo znali šta da radimo, počeli smo da ‘krckamo’ novac i tada smo dobili neočekivanu ponudu. Jedan rođak, koji je kupio stan u Grčkoj, javio nam se i rekao da njegova komšinica, starija Grkinja hoće da proda svoj stan”, započinje Ivana.
Posle izvesnog razmišljanja, bračni par je rešio da uđe u taj poslovni poduhvat. Ispostavilo se da je kupovina stana u Grčkoj, jednostavnija nego u Srbiji.
“Ranije je za strance, pogotovo one van Evropske unije, procedura kupovine nekretnine u Grčkoj bila dugotrajan i naporan proces. Tražili su mnoštvo potvrda, neverovatne stvari. Od raznih potvrda da kupac nije osuđivan i da se protiv njega ne vodi postupak, do dozvole grčkog ministarstva odbrane da se ta nekretnina ne nalazi na udaljenosti manjoj od 30 godina od neke vojne baze ili kasarne, potvrda o poreklu novca. Ali, u međuvremenu se dogodila ekonomska kriza, Grčka je morala da reaguje i propisi su drastično izmenjeni. Jedino što je kupac zapravo dužan da uradi je da prijavi novac na grčkoj granici, da bi se uverili da dolazi spolja, a ne da je u pitanju neka neprijavljena i neoporezovana zarada iz Grčke. O tome treba voditi računa, jer po zakonu pojedinac ne sme da preko granice neprijavljeno prenosi sumu vuće od 10.000 evra. Zato je u kupovinu tog stana išla skoro cela familija, a svako je nosio kod sebe 10.000 evra”, objašnjava vlasnica stana u Grčkoj iz prve ruke.
Pre kupovine stana savetuje da se dobro raspitate preko koje agencije to može da se uradi bezbedno i da kupac ne plati više nego što bi trebalo.
“Kao i svuda ima solidnih i manje solidnih firmi. Mi smo našli dobru i poznatu agenciju preko koje smo završili svu papirologiju. Naravno da oni ljudi uzimaju svoju proviziju, ali se ‘ne ugrađuju’ u cenu stana, što je bitno, jer se dešava da ljudi prilikom kupovine plate i 10.000 evra više ako idu preko nesavesnih agenata. Dobra stvar je što u tim agencijama ili rade ljudi poreklom iz Srbije ili Grci znaju srpski. Mi smo kupili stan u Paraliji, kod Katerinija, opština Pjerija u Olimpskoj regijji. Ispostavilo se da tamo svi znaju srpski, a za porodice sa malom decom to može biti važno u slučaju da je potrebna lekarska pomoć, što se i nama desilo kada nam se sin razboleo“, objašnjava Ivana.
Nakon kupovine stana na red je došlo i plaćanje računa, od poreza preko struje i vode. Sagovornica portala Nova.rs bila je u strahu zbog zateznih kamata i šaltera u Srbiji, ali ispostavilo se da u Grčkoj stvari funkcionišu drugačije.
“Imamo notara koji nam vodi poslove. Porez na naš stan, od 22 kvadrata je oko 100 evra, zato što ga izdajemo preko leta. Da nismo prijavili da izdajemo stan, porez bi bio upola manji, ali ne želimo da zbog 50 evra imamo posla sa nekom inspekcijom. Dobro je biti u kontaktu sa Grcima ili Srbima koji tamo žive, da bi se čovek informisao u slučaju izmena propisa. Ali, čak i kada čovek nešto pogreši, grčke vlasti gledaju da ga ‘ne zakopaju’. Evo, konkretan slučaj. Čovek koga znam već duže vreme ima stan u Grčkoj, naš komšija. Ranije je plaćao porez preko računa za struju, ali u međuvremenu je zakon izmenjen i porez se plaća preko notara. On to nije znao i tri godine je mislio da plaća porez uredno, kada mu je stigla opomena. Bio je prestravljen. Otišla sam sa njim do notara, koji ga je prvo smirio i rekao da će sve biti u redu. Ja pričam engleski, zato sam i išla sa komšijom, a njega je najviše zanimalo, pa i plašilo, kolika će biti zatezna kamata za kašnjenje. Notar nije razumeo šta ga pitamo, jedva smo mu objasnili za kamatu. Nasmejao se i rekao da nema nikakve kamate. Doduše, komšija je morao da plati kaznu od 100 evra i zaostali porez, ali to je bilo sve”, objašnjava Ivana.
Što se tiče komunalija, Grci nisu tako ažurni kao srpska komunalna preduzeća.
“Računi stižu na otprilike šest meseci. To jeste nezgodno, jer se dešava da nikoga nema u stanu, tako da ja imam prijateljicu koja tamo živi i plati mi račun pa joj ja pošaljem novac. Stigao nam je šestomesečni račun za vodu od 54 evra. Ovih dana očekujem i struju i ona će biti otprilike oko 250 evra, ali to je za celu turističku sezonu, tako da, ako se to podeli na mesečni nivo i nije toliko mnogo. Ne mogu da kažem šta se dešava kada ne plaćate račune, jer smo redovne platiše. Ali, ono što su mi Grci rekli je da u slučaju većeg duga, vlasti zapečate stan. Ne oduzimaju ga, ali onemogućavaju ulazak vlasniku dok ne izmiri obaveze. Rekli su mi da cilj države nije da otme nekretninu već da uzme novac, a da pri tome od vlasnika ne napravi socijalni slučaj ili kako kažu ‘Grčka brine o svojim građanima'”, tvrdi Ivana.
Ipak, ona ima i jednu veiku zamerku. Biti vlasnik nekretnine ne znači da u njoj srpski državljanin može neograničeno da boravi.
“Grčke vlasti i policija se ne mešaju mnogo u život građana. Ali kršenje zakona i propisa strogo kažnjavaju, policija im je brutalna, a pravosuđe oštro, grčka kaznena politika je najstroža u Evropi. Ali, priče da maltretiraju turiste i kažnjavaju ih, nisu tačne. Ipak, neko krivično delo sa elementima nasilja, krađa ili nešto ozbiljnije, e tu su nemilosrdni. Tako je i sa ‘brojanjem dana’. Po propisima Evropske unije koji važe i u Grčkoj, dozvoljen je boravak do 90 dana u poslednjih 180 dana i taj princip se primenjuje klizno. Kazna za prekoračenje je od 600 evra pa naviše i tu nemaju milosti. To što sam vlasnica stana, ne znači ništa”, objašnjava Ivana.
Izvor: nova.rs
