Na protestu 15. marta u Beogradu, dok su okupljeni držali 15 minuta ćutanja za 15 nastradalih u padu nadstrešnice u Novom Sadu, dogodio se neočekivani incident – zvuk koji je izazvao stampedo, nakon čega su se građani žalili na određene tegobe i potražili pomoć u bolnicama.
Među njima je bila i Milica Pendić iz Šapca, koja za Nova.rs govori o tome šta je doživela, ali i kako su se prema njoj odnosili zaposleni u bolnici.
„Bila sam sa društvom u parku kod Ulice kralja Milana, planirali smo da se posle 15 minuta ćutanja vratimo za Šabac. Odjednom, začuo se jeziv zvuk. Ljudi su počeli da trče, neki su padali niz park, dozivali pomoć i vikali da bežimo. Skoro niko nije znao šta se događa, ali je svima bilo jasno da je nešto pošlo naopako“, počinje priču Milica.
„U trenutku udara, instinktivno sam se bacila na zemlju i uhvatila se za glavu. Moja prva pomisao bila je da su poslali batinaše na narod. Posle nekoliko minuta, moj drugar je došao do mene, ali niko nije znao da objasni šta se tačno dogodilo. Neki su tvrdili da je grupa automobila uletela u masu, drugi su govorili o eksploziji. Sve što smo znali jeste da je zvuk bio nepodnošljiv i da smo osetili fizične posledice“, kaže sagovornica “Nove”.
Ističe da su čak prišli i policiji kako bi saznali šta se tačno dogodilo.
„Jedan momak iz grupe i ja smo prišli pripadniku Žandarmerije da pitamo šta se dogodilo i zašto niko ne reaguje. On nam se samo nasmejao u lice. Nije imao vidljivu legitimaciju. Taj trenutak mi je bio dovoljan da shvatim da nešto nije u redu“, kaže Milica.
Nakon protesta, Milica je osetila intenzivnu glavobolju, zujanje u ušima i vrtoglavicu. Kada se sutradan javila lekarima u Šapcu, naišla je na šokantan odgovor.
„Otišla sam u Hitnu pomoć, gde su mi rekli da nisu nadležni i da se javim trećoj zdravstvenoj stanici. Tamo su me poslali nazad u Hitnu. Kada sam ponovo došla, rekli su mi da sam budala, da izmišljam, da nikakvog zvučnog topa nije bilo i da previše gledam N1“, kaže Milica i dodaje da je napustila ustanovu kako bi izbegla sukobe.
Milica nije jedina koja se suočila sa odbijanjem lekarske pomoći. Prema njenim rečima, veliki broj ljudi koji su bili na protestu prijavio je slične simptome – intenzivne bolove u ušima, vrtoglavicu, mučninu i dezorijentisanost.
„Kontaktirala sam nevladine organizacije i rekli su mi da zovem zdravstvenu inspekciju, ali su mi jasno stavili do znanja da od toga neće biti ništa. Ne mogu da verujem da lekari odbijaju pomoć pacijentima. Ne samo da su nas napali nečim što nikada ranije nismo videli, već sada i pokušavaju da zataškaju posledice“, zaključuje Milica.
Izvor: nova.rs
