Beograd je pre 13 godina bio potresen vešću o tragičnoj smrti Ksenije Pajčin, jedne od najpoznatijih pevačica i igračica tog vremena. Njena energija, harizma i nesputani duh osvojili su srca mnogih, a njen život bio je sve, samo ne običan. Ipak, iza glamura, osmeha i hitova krila se priča sa tragičnim krajem.
Ljubav koja se pretvorila u tragediju
Ksenija Pajčin i Filip Kapisoda bili su par koji je često punio novinske stupce. Ona – popularna pevačica, on – zgodni crnogorski maneken. Njihova ljubav bila je strastvena, ali i turbulentna, sa brojnim raskidima i pomirenjima. Nažalost, ono što je izgledalo kao još jedan prolazni sukob završilo se na najgori mogući način.
Dana 16. marta 2010. godine, u stanu na Voždovcu, Filip je u naletu ljubomore pucao u Kseniju, a zatim presudio sebi. Njihova tela pronašla je Ksenijina majka Ljubica, koja je u šoku i neverici pozvala policiju. Ova tragedija potresla je celu zemlju, a pitanje “zašto?” ostalo je bez odgovora.
Sahrana koja je rasplakala naciju
Dan kada je Ksenija Pajčin ispraćena na večni počinak bio je jedan od najtužnijih trenutaka za njene najbliže, prijatelje i obožavaoce. Tokom sahrane, dok su okupljeni u suzama izgovarali poslednje reči, sa njenog kovčega poletela je bela golubica. Mnogi su ovaj prizor videli kao znak – simbol njene duše koja odlazi u mir, oslobođena bola i patnje.
Njen grob na Novom groblju u Beogradu postao je mesto gde fanovi i danas ostavljaju cveće, poruke i sveće, ne dozvoljavajući da uspomena na nju izbledi.
Nezaboravljena i danas
Iako su prošle godine, Ksenija Pajčin ostaje upamćena kao simbol mladosti, slobode i autentičnosti. Njene pesme i dalje se slušaju, a njen ples i harizma su neprevaziđeni. Njena tragična sudbina takođe ostaje upozorenje o opasnosti toksičnih veza i nasilja u ljubavnim odnosima.
Njena majka Ljubica često govori o Kseniji s tugom, ali i ponosom, prisećajući se njene pozitivne energije i dobrote. “Bila je borac, volela je život, a život joj je bio suviše kratak,” rekla je u jednom intervjuu.
Ksenijina smrt ostavila je bolnu prazninu, ali je sećanje na nju živo. Njen osmeh, njena energija i njen talenat zauvek će biti deo beogradske kaldrme, po kojoj je ponosno hodala kao prava princeza.
