Siniša Pavić, proslavljeni reditelj i scenarista živeo je u najlepšem delu Vlasotinca. Poslednje dane je proveo u porodičnoj kući iza koje je brdovit i šumovit predeo. Ovaj deo Vlasotinca se nalazi u predelu koji meštani zovu Manastirište, na putu za Vlasinsko jezero.
Ekipa Kurira posetila je u subotu malo mesto na jugu Srbije u kome je scenarista sahranjen, a ispred kuće su zatekli njegovog prijatelja i čoveka koji mu je pomagao godinama.
“Sa Sinišom i porodicom sam proveo punih 36 godina. Tu sam uvek kada nešto treba. Poznavati takvog čoveka je prava privilegija. A biti uz njega je čast. Bio je skroman čovek, s puno vrlina. Mogao je da razgovara i s akademikom i sa seljakom. Za njega su svi ljudi bili isti. On je ovde u ovoj prirodi, našao mir i spokoj. Meštani su fini i dobronamerni ljudi i mislim da ga je to “kupilo”. Zato je obožavao ovo mesto”, rekao je Dragan Ranđelović.
Na putu od Pavićeve porodične kuće prema centru Vlasotinca nalazi se Sinišina omiljena kafanica “Borina kafana”. Iako nije bio kafanski čovek, to je bilo mesto gde je nalazio mnoge priče koje je utkao u svoja dela, ali i likove.
Scenarista je sahranjen u subotu na lokalnom groblju odmah pored puta. Na večni počinak ispratili su ga brojni projatelji, ali i komšije. Nakon opela ekipa Kurira razgovarala je sa komšijama, među kojima su bili njegov lekar i stolar.
Branislav Bidžić njegov kućni lekar kaže da boljeg čoveka nije video u životu.
“Pre četiri pet godina sam postao njihov lični porodični lekar. I njega i suprugu Ljiljanu sam lečio, savetovao. Nekada sam dolazio mesečno, nekada češće. Razboleo se krajem maja i odonda smo pokušavali da mu pomognemo. Bio je dobro, ali je imao strašne bolove. Poslednjih dana davao sam mu injekcije za bolove. Strašno mi je žao što organizam nije izdržao još koju godinu. On je bio prepametan čovek, ne znam koju reč da izaberem. Rekao sam jednom njemu, da sam srećan što sam savremenik dva čoveka, njega i Leonarda Mesija. On se baš slatko nasmejao. Čast mi je što sam bio njegov prijatelj i lekar”, kaže Bidžić.
Njegov prijatelj stolar, Zvonko Ilić kaže da su se upoznali kada mu je nešto radio oko kuće, ali da su prijateljstvo negovali godinama.
“Znate kako, dobrom i duhovitom čoveku, niko ništa ne može. Nekoliko puta mi je bio kući. Voleo je uvek da popije čašicu belog vina i da popričamo. Stalno sam ga ispitivao kakve su duše neki glumci. Tako sednemo pa se ispričamo o svemu i svačemu. Obožavao je kako ljudi govore ovde na jugu. Iznova sam “kopao” neke reči lokalaca da mu kažem. Voleo je ovo mesto. Jednom sam bio povredio ruku, a on me je sačekao u Kliničkom centru u Beogradu. Dolazio je obavezno u posetu, značajno mi je olakšao tamošnji boravak. I on i supruga Ljiljana su dolazili. Nije bilo boljeg čoveka” poverio nam je njegov prijatelj Zvonko.
Izvor: espreso.co.rs
