Država Srbija isplatila je po 1.240.000 dinara Svetlani Smiljković iz Doljevca i njenom suprugu Branimiru, roditeljima deteta rođenog 1983. godine za kojeg Univerzitetski klinički centar u Nišu tvrdi da je preminuo neposredno po rođenju. Odluku o isplati odštete doneo je Vrhovni sud Srbije, ocenivši da je Smiljkovićima povređeno pravo na poštovanje porodičnog života, zagarantovano Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava.
Višegodišnja pravna borba Smiljkovića trajala je ukupno 11 godina, tokom kojih su presude Osnovnog i Apelacionog suda u Nišu tri puta ukidane. Konačnu odluku Vrhovni sud doneo je postupajući po trećoj reviziji advokata Smiljkovića, Đure Blagojevića.
Smiljkovići su podneli tužbu 2013. godine, nakon što su, kako navode, saznali da njihovo dete možda nije umrlo u bolnici, iako su tako tvrdile zdravstvene ustanove. Svetlana Smiljković svedoči da im je te godine u kuću došao čovek koji se predstavio kao bivši radnik niškog porodilišta.
“Te godine u kuću nam je došao čovek koji se predstavio kao bivši radnik niškog porodilišta. Zatražio je čašu vode i zamolio za oproštaj jer je bio teško bolestan. Kazao je da je došao da nam prizna da naš sin nije umro, da živi u naselju Ledena Stena i da se zove Dejan, ali da ostale detalje njegove sudbine ne sme da ispriča”, priseća se Svetlana.
Kako dodaje, ova ispovest dodatno je učvrstila njena dugogodišnja uverenja da beba nije preminula u bolnici.
“Te 1983. godine sam rodila sina, dva dana sam ga dojila da bi mi treći dan službenik rekao da sam mlada, da ću imati još dece i da potpišem umrlicu. Dali su mi injekciju za smirenje i otpustili me iz bolnice. Mom suprugu je rečeno da dođe po rezultate obdukcije, ali godinu dana nismo dobili nikakvu dokumentaciju, a telo deteta nikada nismo videli. Govorili su da je navodno naša beba u Beogradu što je nama bilo sumnjivo, ali nismo imali nikakvih dokaza da ne govore istinu”, priča Svetlana.
Svetlana kaže da novac nije doneo olakšanje ni njoj ni njenom suprugu. Dodaje da joj snagu daju dve ćerke i sin, ali da bol zbog dečaka čija sudbina nije razjašnjena ne prestaje.
“Praznina u mojoj duši je i dalje prisutna. Ne gubim nadu da ću pronaći svoje dete, samo to bi mi donelo sreću, tu novac ništa ne može da promeni”, zaključuje ona.
Advokat porodice Smiljković, Đura Blagojević, pozdravio je odluku Vrhovnog suda, posebno imajući u vidu da je ista sudska instanca u drugim, sličnim predmetima odbijala tužbene zahteve.
“Moram da pohvalim sudiju Osnovnog suda Snežanu Savić koja je prva usvojila tužbeni zahtev bez obzira na to što je njena presuda po žalbi ukinuta. Vrhovni sud je na osnovu mojih revizija dva puta vraćao predmet u Niš, da bi treći put direktno odlučio i usvojio tužbeni zahtev”, rekao je Blagojević.
U obrazloženju presude navedeno je da je odšteta dosuđena jer je “majka otpuštena iz bolnice bez dokumetnacije o uzroku smrti, nije videla telo, do podnošenja tužbe roditelji nisu dobili rezultate obdukcije niti telo deteta radi sahranjivanja”.
Sud je dodatno ukazao da “ne postoji sigurnost da je dete nad kojim je vršena obdukcija (a koje je identifikovano na osnovu narukvice sa imenom majke) i dete koje je Svetlana rodila isto, jer je parafinski kalup uništen pa ne postoji uzorak DNK za utvrđivanje materinstva”.
Sud je u obrazloženju odluke naveo da su utvrđeni ozbiljni propusti za koje je odgovorna država.
“Tužena Republika Srbija je svojim nedelotvornim ponašanjem od 2013. godine kada su podneli tužbu tužiocima povredila pravo na poštovanje porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine deteta pa roditelji imaju pravo na novčano obeštećenje”, piše u presudi.
Blagojević naglašava da je protek od 11 godina izuzetno dug period, te da je u postupku nedostajao ključni svedok, budući da je čovek koji je Smiljkovićima rekao da im je dete živo u međuvremenu preminuo.
“Ova presuda je dokaz da je pravda spora, ali dostižna. Sve bi bilo lakše da je taj radnik porodilišta mogao da svedoči. Zbog proteka vremena i nedostupne dokumentacije, teško je dokazati odgovornost za propuste porodilišta”, poručuje advokat.
Dodaje da je pravda samo delimično zadovoljena, jer nisu utvrđeni učesnici niti motivi za događaje iz prošlosti.
“Imam još takvih slučajeva, ali razočaravajuće je što sam u drugom postupku istovetnom kao onom čiji su akteri Smiljkovići, od Vrhovnog suda dobio odbijajuću presudu. To ne bi smelo da se dešava, s obzirom na to da se radi o istom činjeničnom stanju, a ista pravosudna institucija donosi potpuno drugačiju presudu. Na tu odluku sam podneo Ustavnu žalbu i ona je odbijena pa sam se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Od njih sam novembra prošle godine dobio potvrdu da će moja predstavka biti razmatrana pred ovom pravosudnom institucijom. Nadam se pozitivnom ishodu kako bih nastavio da se borim za prava onih roditelja koji se i dan danas pitaju šta se desilo sa njihovom decom”, zaključio je Blagojević.
Izvor: nova.rs
