Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas, na treći dan Božića proslavljaju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je važio i za zaštitnika loze Nemanjića.
Sveti Stefan prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
Ovo je jedna od rasprostranjenijih slava na našim prostorima, a važna je i zbog toga jer je prva posle Božića.
Praznik sa sobom nosi nekoliko važnih običaja – tog dana se iznosi božićna slama iz kuće koja se prethodno pažljivo pomete. Slama se nikako ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć, te se stavlja voćnjak, pčelinjak ili privredne zgrade. Metla se više ne koristi za druge svrhe već se čuva u kući jer se veruje da ona donosi zdravlje. U Banatu i Sremu su božićnu slamu uklanjali već odmah po ponoći na Stevanjdan.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, kako se ne bi čulo da odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju. Za ovu slavu, šaljivo kažu da je slave škrtice, jer su gosti siti posle Božićnog slavlja, te nije potrebno spremati mnogo hrane.
Najvažnije je da domaćin slave na sto iznese slavski kolač, da na trpezi uz ikonicu sveca – Svetog Stefana, gori slavska sveća i da u domaćinovu kuću dođu njegovi najbliži – rodbina, kumovi, bliski prijatelji. Bez njih, ništa od navedenog nema smisla.
U šumadijskim selima se na Stevanjdan “polaze šljive”. Domaćin sa sekirom ide u voćnjak da “poseče nerodno”. Uzmahne sekirom, ali neko ko je s njim ga odvrati od seče govoreći da ne seče jer “rodiće ove godine”. Zatim se stavi blagorodna slama u raklje svakog stabla koje je “podbacilo”.
Izvor: stil.kurir.rs
