Otac ubijene Adriane Dukić, učenice Osnovne škole “Vladislav Ribnikar” koja je 3. maja ubijena, svedočio je danas pred Višim sudom u Beogradu, gde se vodi postupak protiv porodice dečaka-ubice i škole. Dane Dukić ispričao je kako je izgledala njihova porodica do i nakon kobnog 3. maja.
“Živeli smo svi zajedno u Beogradu. Doselili smo se iz Francuske. Moji su svi Poreklom iz Krajine, vaspitavani smo u tradicionalnom i porodičnom duhu. Do 2020. dolazili smo samo na dva meseca u Srbiju i kada smo odlučili da se preselimo, deca su bila uzbuđena”, započeo je Dane u sudnici.
On dodaje da su po dolasku pričali sa direktorkom „Ribnikara“ i da se deci dopao život u Srbiji, da su želela da ostanu.
“Porodica je moje sve. Svake nedelje imali smo ručkove, sve je bilo puno ljubavi. Ja sam vozio decu u školu, a Andrijana je bila stub naše porodice. Bila je najstarija, znala je sve šta mora i kako treba. Kada mi nismo mogli, ona je kupila mlađeg brata i sestru iz škole. Svako jutro sam zahvaljivao Bogu što su deca zdrava, jer je zdravlje najvažnije. Moji roditelji su preminuli oboje od raka” priča Dane.
On ističe da se osećao bezbedno i da nikada nije osetio da su deca nesrećna u Srbiji.
“Specijalnu vezu sam imao sa Adrianom. Majka mi je preminula godinu i po dana nakon njenog rođenja. Ona mi je rekla “Tata, uvek me zanimalo kako je živeti bez tate i mame, jer ja ne bih mogla da živim bez vas”. Tog trećeg maja nam se srušio ceo svet”, priča neutešni otac kroz suze.
Kako objašnjava za pucnjavu mu je javila supruga i on je odmah krenuo prema školi, ali do 2 sata popodne nije dobio nikakve informacije.
“Zvao sam Adrianu na telefon, ali je bila nedostupna. Naša deca su već bila mrtva. Ona je ubijena sa pet metaka, jedan metak u potiljak i četiri u telo. Bila je mrtva na školskoj klupi. Samo ne znam koje dete je zaslužilo da bude izamsakrirano. Od tada idemo svaki dan na groblje, da se isplačem, da se izvinim i da joj kažem da je volim. Osećam se krivim što sam došao da živim u Srbiju” rekao je otac.
Na današnjem suđenju počelo je saslušanje članova porodice jedne od ubijenih devojčica, koji su podneli tužbu protiv porodice Kecmanović, škole u kojoj je masakr počinjen i države Srbije.
Izvor: nova.rs
