Lejla Zalihić, meštanka Buturović Polja, jedna je od onih koji su preživeli dramatične poplave u Bosni i Hercegovini. Njena priča, zajedno sa pričom njene ćerke Asje, o borbi za život, ledi krv u žilama.
Ljudi su se spašavali kako su znali – neki su se popeli na krovove svojih kuća, dok su drugi pronašli utočište na kupolama džamija. O tome svedoče priče samih meštana, koje se ne mogu uporediti ni sa najstrašnijim scenarijima iz holivudskih filmova o prirodnim katastrofama.
Lejla je prava heroina, koja je skočila s trećeg sprata svoje kuće, plivala tri kilometra bujicom i spasila svoju 13-godišnju ćerku tokom katastrofalnih poplava koje su pogodile Buturović Polje.
Te noći, Lejla, njena ćerka, suprug i svekrva završili su u bujici, a njihova kuća je potpuno uništena. Nakon ovog stravičnog događaja, Lejla i njena ćerka podelile su svoje iskustvo.
„Zajedno s kućom smo pali. Mene je tu voda nosila. Išla sam u krug i tako sam uzimala vazduh“, započinje Lejla.
„Čula sam da se neko dere, viće upomoć i doziva moje ime. Mislila sam – nema ko drugi da bude, nego moja mama ili babo“, rekla je Lejlina ćerka Asja, a Lejla se nadovezala:
„Kažem: ‘Asja, jesi li to ti? Ona kaže: ‘Jesam’. Tada sam dobila neku snagu, zaronila sam dole između drva. Udaralo me je u glavu, ali došla sam nekako do nje, sva je bila crna od hladnoće.“
Lejlina ćerka Asja se prisetila kako je uspela da se održi na vodi.
„Stavila sam neko drvo ispod sebe da ne bih morala da plivam, nego da bih plutala. U međuvremenu je bilo svanulo, pa sam mogla da vidim. Onda smo išle kroz šumu. Kiša je udarila, hladno je bilo, znači užasno“, ispričala je ona.
Izvor: nova.rs
