Targetiranje pojedinaca u javnom prostoru postavlja ozbiljna pitanja o granicama javne komunikacije. Da li su pređena pravila pristojnosti i da li su zanemareni osnovni moralni kodeksi? O ovim pitanjima govorila je Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Srbije za medije.
– Društvene mreže danas su prostor gde očekujete sve – i to nije slučaj samo u Srbiji, već širom sveta. Bila sam spremna na mogućnost da će se dešavati i ovakve stvari. Međutim, granice su odavno pređene. U poslednje dve-tri godine vodi se kampanja dehumanizacije predsednika i njegove porodice, a potom je to preneseno i na druge državne funkcionere. Sada se to spustilo i na savetnički nivo, čak i na one koji nisu političke figure u klasičnom smislu, već ljudi iz drugog plana. Ta kampanja traje dugo i nije prisutna samo na društvenim mrežama – njeni glavni nosioci, nažalost, često su opozicioni mediji – izjavila je Vasiljević.
Dodala je i da smatra da se njen lični napad koristi kao simbol šireg narativa:
– Predstavljaju nas kao brkate, krezave, lopove, kriminalce, ubice… I kada nas tako prikažu, onda smatraju da prema takvim ljudima niko ne treba da ima nikakav respekt – istakla je.
Govoreći o protestima ispred njene kuće, Vasiljević navodi da do tada nije imala lično negativno iskustvo.
– Nisam se uplašila jer nisam odmah ni shvatila šta se dešava. Mojom ulicom često prolaze razne demonstracije, ali tog dana primetila sam da pištanje predugo traje. Tada sam dobila informaciju da ispred moje kuće protestuje oko 800 ljudi. Otvorila sam prozor i shvatila da neko čita deo moje biografije u megafon. Nije bilo nastavka, samo deo: članica pet upravnih odbora, korupcija, poklanjanje tašni i cipela… U tom trenutku prepoznala sam svoje ime, ali sve ostalo nije imalo veze sa mnom – rekla je savetnica.
Ističe da ne želi da komentariše svoj CV, već da je zabrinjava način na koji se informacije predstavljaju javnosti.
– Nažalost, istina je postala ono što se pročita na mreži X ili što je rečeno u javnosti, a ne ono što zapravo jeste. I to je ono što me najviše zabrinjava – rekla je Suzana Vasiljević.
Govoreći o pritiscima i reakcijama institucija, dodala je:
– Možda smo u početku bili iznenađeni onim što se dešavalo, ali to nas je osvestilo. Verujem da su bezbednosne službe i nadležna ministarstva sada shvatila da moraju ozbiljnije da pristupe svom poslu – kaže i ističe:
– Sada postoji budnost i usmerenost pažnje da se situacija dovede u red, kako bismo mogli da nastavimo da živimo kao normalni ljudi. Jer, jasno je da se pritisci neće zaustaviti, ali moramo naći način da ih kao društvo prevaziđemo.
Opisujući rad u kriznim uslovima, Vasiljević je objasnila kako izgledaju dani u kabinetu predsednika:
– Jako je teško. Imali smo dva izbora – da se potpuno posvetimo demonstracijama i svakodnevnim problemima ili da pokušamo da nastavimo da radimo. Prva četiri meseca smo bukvalno gasili vatru. Predsednik je pozivao ljude na razgovor, ali s druge strane kao da je postojao zid. Nije dolazio nikakav razuman odgovor.
Ona je otkrila i da je tada doneta važna odluka:
– Seli smo i zapitali se, da li ćemo dozvoliti da nam ovo uništi zemlju? Broj turista je opao, strane investicije su stale, zemlja je praktično bila u blokadi. Predsednik nije želeo da dozvoli da se sve ono što je radio 13 godina uruši za dva-tri meseca.
Nakon toga, doneta je odluka da se krene punom snagom:
– Bilo je užasno teško, ali krenuli smo da izvlačimo zemlju iz krize. Uspeli smo, parametri su se vratili, broj turista se ponovo povećava – zaključila je.
Komentarišući geopolitičke okolnosti, Vasiljević je ukazala na to da Srbija neprestano balansira između svetskih interesa:
– Čim se situacija smiri, odmah se otvaraju nova žarišta. Proba se s Pazarom – ne ide, pa se onda pokuša s Republikom Srpskom, pa s Kosovom. Svaka od velikih sila, koja želi da postigne neki svoj cilj – bilo da je to direktno u vezi sa Srbijom ili je deo njihovih međusobnih „ratova“ – pali vatru tamo gde im to odgovara. A na kraju, Srbija ispašta. Jer mi smo uvek tu negde – u centru svega. U nekom trenutku pomislim da nećemo imati snage da nastavimo, ali ustaneš sledeće jutro, i kažeš sebi, nećemo dozvoliti da nas ovo pobedi – rekla je Vasiljević.
Dodala je i da problemi u zemlji utiču direktno na živote građana:
– To što se njemu dešava, preliva se i na građane Srbije. Nije problem samo to što se blokiraju ulice ili što će, recimo, Vučić imati manju platu – to je najmanji problem. Pravi problem je što će bake i deke imati manje penzije, što će radnici u fabrikama izgubiti posao. To su posledice koje pogađaju čitavu državu i svakog građanina. Ne možeš da se izoluješ od problema koji pogađaju sistem – upozorila je.
Osvrnula se i na planove za podršku građanima, naročito srednjoj klasi:
– Nemoguće je preskočiti tri decenije izgubljenog vremena za tri godine, ali pokušavamo da nadoknadimo – istakla je i dodala:
– Uvek može bolje, ali kada pogledamo gde smo bili 2007. ili 2008. godine, jasno je da smo sada daleko ispred.
Navela je da je cilj Vlade da se napravi ozbiljan pomak u životnom standardu:
– Pokušavamo da napravimo kvantni skok. Nemoguće je 30 izgubljenih godina nadoknaditi u tri, ali moramo da probamo. Fokus nam je da nižu i srednju klasu dovedemo na viši stepen, da mogu da priušte sebi ono što je dostupno ljudima u razvijenim evropskim zemljama.
Vasiljević je najavila konkretne korake:
– Srednja klasa je najviše propatila. Kada su smanjivane plate i penzije, oni su prvi pogođeni, ali su tada pokazali i najviše razumevanja. Znali su da iza toga stoji viši cilj. Tada nije bilo ni bunta ni pobune – ljudi su znali da je to neophodno da bismo se izlečili – podsetila je.
Govoreći o emotivnom aspektu rada u ovakvim uslovima, priznaje da je prošla kroz težak period:
– Bila sam slomljena. Plakala sam mesecima gledajući rezultate i pitala se: da li će se sve urušiti i vratiti nas u stanje od pre 17–18 godina? Da li će 13 godina rada nestati u pet meseci? Ali onda se podigneš. Optimista sam po prirodi, a i vidim da su ljudi počeli da shvataju.
Završila je porukom nade i pozivom na zajednički trud:
– Volela bih da svako shvati – ako želimo bolje sutra za sebe, svoju decu, porodicu – moramo da se pokrenemo. Da radimo, da studenti studiraju, da budemo deo rešenja. EXPO stiže za manje od dve godine. To je događaj koji će u Srbiju dovesti 20 miliona ljudi. Doneće ogroman novac, infrastrukturu, uspeh i mogućnosti za sve nas – zaključila je Suzana Vasiljević.
Izvor: kurir.rs
