Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 1. novembra, obeležavaju dan Svetog Prohora Pčinjskog. Sveti Prohor Pčinjski, pustinjak koji je živeo početkom 11. veka, napustio je svet mladosti da bi se povukao u isposništvo, prvo u nagorički kraj, a zatim na planinu Kozjak. Legende kažu da više od 30 godina nije sreo nijednog čoveka, sve dok nije naišao na budućeg vizantijskog cara Romana Diogena, koji je lovio u kozjačkim šumama.
Dok je lovio ranjenu srnu, Diogen je slučajno stigao do Prohorove pećine, gde mu je monah prorekao da će postati car. Diogen je možda zaboravio na taj susret, ali mu se, kada je postao car, u snu javio Prohor, podsećajući ga: “Ti si zaboravio mene, starca.”
Prema verovanju, čuda su počela da se dešavaju još tada. Prvo, kada je Diogen odlučio da podigne crkvu u Starom Nagoričanu. Međutim, kada su pokušali da prenesu Prohorove mošti, one su ostale “prikovane” za zemlju, jer monah nije želeo da napusti pčinjski kraj ni mrtav. Tako je od rečnog kamena sagrađena mala crkva u koju su položene njegove mošti. Više od 200 godina kasnije, sveti kralj Milutin podiže veću crkvu iznad te bogomolje. Sveti Prohor Pčinjski jedini je svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji neprekidno toči sveto miro iz svojih moštiju. Mnogi vernici dolaze da se poklone svecu i vide ovo čudo.
Svi pričaju o svojim iskustvima, a mnogi kažu da odmah po ulasku u manastir osećaju neverovatan mir. Nestaju brige, glavobolje i nedoumice koje muče duh i telo. Monasi manastira rado slušaju i beleže utiske vernika, mole se za njih i njihove porodice.
Molitva Svetom Prohoru Pčinjskom, koju treba rano izgovoriti, pomaže u isceljenju najdražih. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, dok je jedan deo dospeo u Ljubostinju, a drugi se još uvek nalazi u manastiru pod planinom Kozjak, isceljujući mnoge.
Zato sutra, kako kaže narod, treba izgovoriti ovu molitvu upućenu svecu za isceljenje vaših najmilijih:
“Veliku pobedu hrabro si pokazao, onostranom božanskom ljubavlju razgorevši se, cara prolaznog i sve krasote prezreo si, na gori Kozačkoj nastanivši se, sa nje na nebesa otišao si k Caru careva, Prohore: moli se neprestano za sve nas”.
Izvor: espreso.co.rs
