Sutra, 7. jula, slavimo veliki praznik – Ivanjdan, dan posvećen rođenju Svetog Jovana Krstitelja. Venci od ivanjskog cveća, pesma devojaka, kićenje kuće za zdravlje ukućana, samo su neki od običaja koji prate Ivanjdan ili ženski praznik kako se još naziva u narodu. Veruje se da ovaj dan toliko dugo traje, da se sunce čak tri puta zaustavi.
Ivanjdan je duboko utkan u srpsku tradiciju, pa se do danas nisu izgubili običaji, čak i u urbanim gradskim sredinama. Jedan od najučestalijih je pletenje (ili kupovina) venčića od poljskog bilja i cveća, kojim se potom kite kapije u ulazna vrata, i koji se čuvaju do narednog Ivanjdana. Veruje se da će celoj porodici doneti sreću i napredak.
Vencima od ivanjskog cveća pokazuje se da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke – sredine leta i da se time “ovenčala”.
U zavisnosti od kraja do kraja tu je još čitav niz običaja… Primera radi, ponegde je običaj i da se kroz vence od upletene jovanove trave na Ivanjdan provlače žene koje nemaju decu, a žele ih. Onda se potom sve kupaju u reci kako bi voda odnela urok ili bolest, a ako je žena imala nekoliko pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje imaju ime Stana ili Stanka uzimaju strukove trave i prave svoj venac sa kojim se kupaju u reci.
U nekim delovima Srbije vlada verovanje i da devojke koje nisu udate na Ivanjdan treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.
Devojke takođe beru cveće u ponoć i stavljaju ga ispod jastuka pre spavanja. Veruje se da će im se u snu otkriti budući suprug ili da će im se ispuniti želja ako sanjaju određeno cveće ili biljku.
Rasprostranjeno je mišljenje da se na Ivanjdan može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika. U poslednji zalogaj doručka treba huknuti i sačuvati ga do večeri, a onda zajedno sa ogledalcem i malo ivera staviti pod jastuk da bi se u snu pojavio lik.
Izvor: zena.blic.rs
