Sveta mučenica Pelagija Tersijska odrasla je u porodici neznabožaca, ali ljubav prema hrišćanstvu i veri nije mogla biti ugašena. Sutra, pravoslavni hrišćani slave njen lik i delo, a ovaj dan nosi sa sobom i zanimljivu priču iz njenog života, iz koje su se razvili mnogi čvrsti običaji i verovanja kojih se i danas pridržavamo.
U to vreme, car Dioklecijan je progonio hrišćane, ali, kako to često biva, njegov sin se zaljubio u Pelagiju. Međutim, kako bi izbegla njegovu prosidbu, Pelagija je potražila pomoć od episkopa Klinona. On ju je krstio i uputio na put vere, pri čemu se Pelagija odrekla svog bogatstva i luksuznog života. Vratila se kući i priznala majci da je primila krštenje i da je svoj život posvetila Hristu.
Dioklecijanov sin, razočaran i tužan zbog toga, presudio je sebi mačem. Pelagijina majka, koja je želela da je uda za nekog uglednog čoveka, iz zlobe je odlučila da je preda caru Dioklecijanu. Međutim, nisu ni slutile da će Dioklecijan sam da se zaljubi u prelepu Pelagiju. Ipak, Pelagija nije iskoristila tu priliku da spasi svoj život i ostala je čvrsta u odluci da se ne uda.
Zbog njene nepokolebljivosti, car Dioklecijan ju je osudio na strašne muke – da bude sažguta u metalnom volu, koji je bio užaren od vatre. Kada su je mučitelji obnažili, sveta Pelagija je prekrstila ruke, pomolila se i, sa molitvom na usnama, sama ušla u užarenog vola, gde je u trenutku nestala, rastopivši se kao vosak.
Ova priča iz njenog života uticala je na nastanak određenih običaja u narodu, koji se praktikovati upravo na ovaj dan. Veruje se da na ovaj dan ne treba paliti sveće ili veće plamenove, jer bi to moglo doneti zlu sudbinu Pelagije – a prema verovanjima, može se ostati bez potomstva, ljubavi, pa čak i roda.
Izvor: telegraf.rs
