Vidovdan se simbolički smatra praznikom koji „otvara oči“, a uoči ovog datuma izvode se mnogi običaji i rituali, koji su posvećeni onome što ljudi žele da vide. Bilo da je reč o izabraniku za kojeg devojka želi da se uda ili o želji da pokaže koliko je imućno domaćinstvo, Vidovdan ima poseban značaj.
Ovaj praznik, koji se 28. juna slavi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kod vernika i celokupnog naroda, jedno je od najvećih srpskih okupljanja. Praznik je povezivan sa Svetovidom, staroslovenskim božanstvom, za kojeg se verovalo da ima moć da izleči slepe i vrati im vid. Iako nije posvećen nijednom svetitelju, ovaj dan slavi i Srpska pravoslavna crkva.
Jedan od najraširenijih običaja vezanih za Vidovdan je branje trave vidovčice. Neudate devojke ujutro, a u nekim krajevima i uveče, beru ovu biljku crvenkastih cvetova i stavljaju je pod jastuk, nadajući se da će u snu videti svog budućeg izabranika. Tada izgovaraju sledeće reči: „Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.“
U nekim delovima Srbije postoji običaj da se vidovčica potapa u vodu kojom se svi ukućani umivaju, kako bi im oči bile zdrave.
Takođe, postoji običaj da se pre zore ruke provuku kroz travu i zahvata rosa, kojom se umivaju oči.
U severozapadnoj Srbiji i Vojvodini običaj je da se na Vidovdan iznosi sve što su žene i devojke isplele ili tkale tokom godine, kako bi se pokazalo koliko su vredne i koliko je domaćinstvo imućno.
Jedan od običaja nalaže da ustanete pre zore, pogledate ka suncu i kažete: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!” Smatralo se da je veoma važno ono što ćete na taj dan videti, jer ćete u tim stvarima kasnije imati uspeha.
Izvor: espreso.co.rs
