Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju svetog mučenika Mirona i svetog mučenika Patroklea.
Sveti mučenik Miron prezviter bio je sveštenik u nekom mestu u Ahaji, od bogata i ugledna roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv. U vreme cara Dekija, a na sam dan Roždestva Hristova, jurnuše neznabošci u crkvu, izvukoše Mirona sa službe i staviše na muke. Pri mučenju u ognju angel mu se javi i potkrepi ga. Po tom stadoše mu seći kožu na kajiše, od glave do nogu. Mučenik dohvati jedan takav kajiš svoje kože, i njime udari mučitelja – sudiju u lice. Sudija Antipatr kao van sebe uze mač i ubi sebe. Najzad odvedoše Mirona u grad Kizik, i tamo ga mačem pogubiše 250 god.
Verovanje i običaj kažu da molitvu za zdravlje, blagostanje i sreću danas svi treba da izgovore. U narodu se veruje da ćete cele godine biti zdravi.
Tropar (glas 4):
Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.
Sveti mučenik Patrokle bio je građanin grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Nasledio beše veliko imanje od roditelja, i kao pravi hrišćanin činjaše od toga milostinju bednima posvednevno, a sam življaše podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Zbog svetosti života Gospod mu dade moć iscelenja, te kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju naredi, da mu dovedu Patrokla. Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa.
“Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga”, reče sv. Patrokle caru.
Na to njemu car odgovori:
“Kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?”
Reče Patrokle sveti:
“Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.
Bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu. No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, poznadu telo svoga dobrotvora, i česno ga sahrane.
U ime ova dva mučenika, sutra se obavezno prisetite šta znači poniznost i vera, jer samo to će moći da vas vrati na pravi put.
Izvor: espreso.co.rs
