Sutra, 31. oktobra, Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Luku, a mnogi domaćini širom Srbije obeležavaju svoju krsnu slavu. Ovaj praznik, poznat i kao Lučindan, u narodu je duboko ukorenjen, a za njega se vezuju brojna interesantna narodna verovanja.
Sveti Luka, osim što je zaštitnik mnogih zanata, poštuje se i kao iscelitelj, a naročito je priznat kao zaštitnik medicine, farmacije, bolnica, apoteka, lekara, farmaceuta i svih onih koji se bore sa bolešću. Iako je u bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve označen kao „crno slovo“ i nije zavetni praznik, on je i dalje značajan u crkvenoj tradiciji.
Sveti Luka, koji je rođen u Antiohiji u Siriji, bio je lekar, umetnik i pisac. Smatra se da je bio prijatelj apostola Pavla, a u Novom zavetu je zabeleženo njegovo Jevanđelje, koje je treće po redu, i Dela apostolska. Tokom svog života, Sveti Luka je putovao širom Rimskog carstva i propovedao hrišćanstvo. Njegovo Jevanđelje i danas važi za jedan od najvrednijih izvora o životima prvih hrišćana.
Prema verovanjima, Sveti Luka je autor mnogih ikona, među kojima je i poznata “ikona u ikoni” sa likom Bogorodice, koju je naslikao sam. Takođe, smatra se da je Sveti Luka osnivač hrišćanskog ikonopisa. Postoje različite teorije o tome da li je on zaista napisao Jevanđelje, ali ono što je sigurno jeste da je njegov rad duboko uticao na crkvenu tradiciju.
Zanimljivo je i narodno verovanje koje kaže da Sveti Luka čuva stoku od vukova. Zato su domaćini u prošlosti na ovaj dan vezivali crvene vrpce oko torova, verujući da će ih svetac zaštititi od napada. Takođe, u nekim krajevima Srbije verovalo se da će Sveti Luka doneti zimu, pa su se izgovarale uzrečice poput: „Ide Luka, eto vuka“ i „Sveti Luka, sneg do kuka“.
U južnoj Srbiji, običaj je da prvi gost koji uđe u kuću na Lučindan, predviđa kakva će biti zima ili naredna godina. U Crnoj Gori se pak veruje da je duga na nebu „pojas Svetog Luke“, jer on moli Boga za nas. Na Lučindan se, takođe, obeležava dan zdravlja i blagostanja, a u nekim delovima Srbije ovaj praznik je i zaprešni dan, kada se ne obavljaju teži fizički poslovi.
Prema narodnoj tradiciji, na Lučindan se savetuje da ljudi ne budu preki i nervozni, jer je Sveti Luka bio poznat po svojoj blagosti i miru, te je uvek pomagao ljudima.
Jedan od zanimljivih običaja vezanih za ovaj dan su takozvane „ovnovske svadbe“, koje su se održavale u mnogim delovima Srbije. Naime, nedeljama pre Svetog Luke, ovnovi su se odvajali od ovaca, a na sam praznik organizovane su gozbe tokom kojih su ponovo spajani.
Pravoslavni vernici veruju da će molitva Svetom Luki doneti zaštitu i zdravlje. Molitva upućena ovom velikom svetitelju izgovara se kako bi se oterale bolesti i prizvalo zdravlje u dom.
**Molitva Svetom Luki**
“O, Sveti Luka, Bogom izabrani i Majkom Božijom blagosloveni, propovedniče po svoj vaseljeni Evanđelja Hristovog, mučeniče i apostole, pomoćniče svima koji te molitveno prizivaju, pomozi i nama, nepotrebnim slugama Gospodnjim. Jer mi se zbog naših mnogih pregrešenja nalazimo u tami i seni smrtnoj i udaljeni smo od Boga bezmerno daleko. A zbog stida koji osećamo zbog toga, i nemajući smelosti da Ga sami zamolimo za oproštaj, prizivamo tebe, veliki svetitelju Božji, kao onoga koji u Njegovoj neizmernoj svetlosti prebivaš, da Ga umesto nas moliš da se smiluje na nas.
Umoli Ga, Sveti Luka, da se ponovo u nama rodi strah Gospodnji, strah koji rađa ljubav, a greh odgoni. Jer mi smo toliko navikli da grešimo svakoga dana i časa, pa i u snu, kao da smo zaboravili reči Gospodnje: „Stražite, jer ne znate časa kada ću Ja doći“. Kao da nas svakog trena ne može pozvati iz ovog privremenog života u večni. Taj strah, taj osećaj, tu premudrost, kako kaže Psalmopevac David, probudi u nama, Sveti Luka. I neka se onda, tvojim molitvama, u nama rode suze pokajanja. Suze koje će sve zakutke naše duše da očiste od greha koji se nataložio na njoj. Jer mi, po svom bezosećaju i duhovnoj obnevidelosti, ne možemo ni daplačemo nad svojim mrtvacem, nad samima sobom, a tako mnogo suza, potoke suza, trebalo bi da prolijemo za bezbrojne grehe koje učinismo.
Pomozi nam, neukima i nerazumnima da razumemo Pismo koje si i ti pisao, jer onaj ko ga istinski razume, ko istinski shvati reči njegove, taj beži od greha kao od ognja, i svim silama teži da se približi Bogu. Jer taj shvata da je greh smrt, a Bog život. Pomozi nam zato, Sveti Luka, da se, to shvativši, očistimo od greha, i pređemo iz smrti u život. Da nam Bog bude sve u svemu. Da od sada uvek budemo u Njegovoj blizini. Neka nam, kao tebi i Kleopi kada ste išli za Emaus srce i duša stalno trepere od Njegovog prisustva. Tada će mir vladati u nama, nebeski mir, koji će nam utvrditi nadu na Carstvo Nebesko, i tom radošću ćemo dobiti snagu da strele lukavoga koje svakoga časa lete ka nama, lako odagnamo od sebe.
A sa tom nadom će ljubav Božija koja je u nama da nas pripremi za put ka Večnoj Otadžbini, gde su sve Sile Nebeske, svi Sveti, i Majka Božija pred njima, čiji si ti blagi lik u ikoni, toboj naslikanoj, ovekovečio. Neka nam oči srca našeg neprestano gledaju tu lepotu, i njome se naslađuju, kako bi se već ovde zacarilo u nama Carstvo Nebesko, u koje neka se tvojim molitvama, Sveti Luka, i preselimo kada nas Gospod jednom pozove, pa da onda večno slavimo Boga u Svetoj Trojici: Bespočetnog Oca, Jedinorodnog Sina i Svesvetog Duha, kroz svu večnost beskonačnih vekova.”
Izvor: direktno.rs
