Spasovdan je jedan od 12 najvećih pravoslavnih praznika. Slavi se uvek u šesti četvrtak po Vaskrsu. Ovaj dan se smatra najsrećnijim u godini i veruje se da može da zaštiti kuću od nevolje i decu od bolesti. Tradicionalno, na Spasovdan se ne obavljaju teški poslovi.
Spasovdan, ili Vaznesenje Gospodnje, je jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika u pravoslavnoj crkvi. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan se Bog spasao od zlih ljudi i vazneo se na nebo. Praznik je duboko ukorenjen u narodu i smatra se veoma srećnim danom, pogodnim za započinjanje novih poslova.
Naročito je poštovan u doba cara Dušana, kada je njegov zakonik obnarodovan 1349. godine na Spasovdan, a na isti praznik dopunjen 1354. godine.
Običaji na Spasovdan uključuju rituale koji se izvode pre zore, poput obilaska osveštanih stabala, najčešće hrastova ili divljih krušaka, uz nošenje barjaka i krsta. Ove litije se priređuju za napredak useva, kišu i bolji rod. Takođe, veruje se da se na ovaj dan ne sme raditi da grom ne bi udario i da insekti ne bi uništili useve.
Na Spasovdan je bio običaj da se krstovi od leskovog drveta pobadaju po njivama, torovima i baštama, kako bi se zaštitila letina. U nekim krajevima se od osušenog svinjskog brava čuvala vilica koja se na Spasovdan jela da bi svinje bile “slatkorane”. Kosti od vilice se nisu razdvajale, već su se kačile u pčelinjak za napredak pčela.
U mnogim mestima, ljudi su rano išli u jagode, koje bi trebalo pojesti pre doručka. Važilo je i verovanje da se ne sme jesti novo voće dok se ne podeli sirotinji za dušu umrle dece. Običaj je bio da se na Spasovdan kupa u reci ili moru i da se prvo pije mleko u godini uz niz rituala za povećanje mlečnosti.
Sve ove običaje prate razni rituali i verovanja, koja se razlikuju od kraja do kraja, ali zajednički cilj im je obezbeđivanje napretka, zdravlja i sreće za porodicu i domaćinstvo.
Izvor: espreso.co.rs
