Srpska pravoslavna crkva i vernici 8. novembra slave Svetog Dimitrija, praznik u narodu poznat kao Mitrovdan. Reč je o svetitelju koji se na ovim prostorima poštuje od davnina i za koga se vezuje veliki broj narodnih običaja i verovanja. Po broju svečara, Mitrovdan je šesta slava u Srbiji.
Mitrovdan je praznik posvećen antičkom komandantu Soluna, Dimitriju, koji je živeo u 3. veku. On je odbio da izvrši naređenje cara Maksimilijana o progonu hrišćana i javno je propovedao tu veru kao jedinu pravu. Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu, gde je mučen i pogubljen.
Solunski hrišćani su Dimitrija tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Proglašen je zaštitnikom Soluna — što je i danas. Po predanju, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.
Kult ovog velikog hrišćanskog mučenika brzo je stigao i do naših krajeva. U srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu brojni hramovi, uključujući crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Gradovi Kosovska i Sremska Mitrovica dobili su ime upravo po ovom svetitelju.
Mitrovdan je praznik bogat narodnim običajima i višekovnom tradicijom. Po vremenskim prilikama na ovaj dan od davnina se predviđala predstojeća zima. Kaže se: ako na Mitrovdan bude kiše i mraza — očekuje nas duga i hladna zima sa mnogo snega. Lepo vreme, s druge strane, najavljuje blagu zimu.
Ovaj dan je poznat i po hajdučkoj tradiciji. Verovalo se da su se hajduci tada rastajali kako bi prezimili zimu, a ponovo se sastajali o Đurđevdanu naredne godine. Tako je nastao i poznati stih: “Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrovdanak hajdučki rastanak.”
Na Mitrovdan se mrsi bez obzira na to da li praznik pada u sredu ili petak, ali narod veruje da ovo nije dan za putovanja i gostovanja — osim ako je reč o odlasku na slavu kod rodbine ili bliskih prijatelja. I tada, običaj nalaže da se obavezno prenoći u sopstvenom domu.
Narod kaže da, „koga mitrovdanska noć zatekne van doma, taj će preko cele godine noćivati i smucati se po tuđim kućama“, navodi Istorijski zabavnik.
U mnogim krajevima palile su se vatre ispred kuća ili na brdima kako bi se „oteralo zlo i hladnoća“. Verovalo se da vatra štiti porodicu i stoku tokom zime.
Postoji i narodna izreka: „Do Mitrovdana oraj, od Mitrovdana ne pitaj.“ Tim danom završavala se jesenja poljoprivredna sezona — sve što je moralo da se uradi, trebalo je da bude završeno do Mitrovdana.
Takođe, od Mitrovdana je počinjao i „svadbeni period“ — vreme povoljno za venčanja. U pojedinim krajevima govorilo se: „Mitrovdanska svadba – sreća ga prati.“
Izvor: blic.rs
