27. septembar u crkvenom kalendaru zabeležen je kao crveno slovo. Na taj dan obeležava se jesenji Krstovdan, praznik koji se naziva još i Vozdviženje Časnog krsta. Ovaj praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Inače, Krstovdan slavimo dva dana u godini. Sutra je jesenji Krstovdan, a 18. januara slavi se onaj zimski, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.
U prošla vremena ljudi su strogo postili na ovaj praznik. Konzumirali su samo hleb i vodu, ali se jelo i grožđe, dok je drugo voće bilo zabranjeno. Koliko je važan post na ovaj praznik, svedoči i narodna poslovica: “Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!”
U mnogim srpskim selima održavali su se i vašari, a ovaj dan prati još niz zanimljivih običaja.
Stari običaj kaže da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U svim selima isplaćuju takozvane poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju štetu od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Takođe, narodno verovanje kaže da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedan od najlepših običaja za jesenji Krstovdan jeste tradicija branja i svećenja bosiljka. Ova biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za naše običaje i obrede. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Zato bi sutra svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Bosiljak treba zakačiti na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da se valja i popiti čaj od bosiljka.
Za ljude rođene na Krstovdan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Izvor: zena.blic.rs
