Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od pet najvećih Bogorodičinih praznika, koji pada u vreme velikog Božićnog posta. Ovaj praznik slavi se kao uspomena na dan kada je Presveta Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. U pravoslavnom kalendaru obeležen je crvenim slovom i ubraja se među dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Prema predanju, Joakim i Ana su, po zavetu datom Bogu da će svoje dete posvetiti njemu na službu, doveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Na ovaj dan Devica Marija se pred Bogom i ljudima zavetovala na čednost i služenje, a čin uvođenja obavio je prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče.
Na ikonama se ovaj događaj prikazuje tako što prvosveštenik Zaharija dočekuje malu Mariju na vratima hrama, dok je prate devojčice sa zapaljenim svećama i ostala pratnja. Bogorodica je u hramu, u molitvama i postu, ostala do svoje dvanaeste godine. Posle smrti roditelja, predata je na staranje Josifu iz Nazareta, u čijem je domu primila blagovest arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih porodica. Smatra se da se praznik slavi još od četvrtog veka, dok najstariji pisani tragovi potiču iz osmog veka. Vavedenje je i hramovna slava manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbine Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Save.
Običaji i verovanja
Bogorodica se u narodu poštuje kao zaštitnica žena i porodilja, pa su brojna verovanja vezana za njene ikone i moć njenog zagovorništva.
U pojedinim krajevima postojala je tradicija da se posle liturgije okupe sve mlade koje su se te jeseni udale, odevene svečano i ukrašene cvećem. U drugim mestima žene koje nemaju decu odlazile su u manastire i crkve da se mole za potomstvo.
Veruje se i da se na Vavedenje ne bi trebalo koristiti oštre predmete poput noževa i makaza, kako bi se, simbolično, „zverima zatvorile čeljusti“ tokom zime. Isto tako, smatra se da se toga dana ne jedu jela koja se seku nožem, kako se ne bi prizvala nesreća.
Domaćice tradicionalno pripremaju bogatu posnu trpezu, verujući da će ona doneti blagostanje i plodnost u domu. Stočari takođe obeležavaju Vavedenje, moleći se za zaštitu svoje stoke.
U narodu su prisutna i meteorološka verovanja: lepo vreme na Vavedenje nagoveštava dobru letinu. Kiša znači rodnu godinu, jak vetar nerodnu, dok hladno vreme i sneg najavljuju blagu i toplu godinu. Pošto praznik pada u vreme Božićnog posta, obavezan je post.
Izvor: alo.rs
