Tragajući za izlečenjem svog sina Miloša, porodica Stojanović se iz Prokuplja preselila Vrnjačku Banju da bi, kako se ispostavilo, ni iz čega došli u još veću neizvesnost. Miloš Stojanović je 26-godišnji momak i mnogi bi, kada to čuju, rekli “u punoj snazi”. Ali, to nije tako. Od tumora vilice i teškog loma koji ga je mogao koštati noge, mladi Prokupljanin prošao je niz operacija. Uz sve to, alergičan je na 80 odsto hrane, što iziskuje dodatne troškove.
Kako je za “Blic” ranije ispričala majka Jasmina, Miloš je rođen kao zdravo dete, ali od rođenja je alergičan na veći deo hrane. Ta okolnost prema njemu nije bila blagonaklona, pa mu je donela nove zdravstvene probleme.
“Sa osam godina moje dete je dobilo tumor vilice. To se dogodilo nakon komplikacije prilikom vađenja zuba. Operisan je 2004. godine, ali je 2013. morao na novu operaciju jer se tumor pojavio na drugoj strani vilice”, nabraja zabrinuta majka Jasmina, ni sama ne znajući odakle da počne.
Kako kaže, do tumora je dolazilo između ostalog zbog mekih tkiva i mekih kostiju, a koje su sve posledica njegove oskudne ishrane.
“Dok je suprug radio pri vojsci uzimali smo kredite, ulazili u minuse, zaduživali se da bismo mogli sve da finansiramo. Sada je situacija takva da više nemamo kud”, kaže Jasmina.
U petom razredu osnovne škole Miloš je slomio nogu, ali je greškom lekara 10 dana nosio longetu umesto gips. To je uticalo da koleno potpuno ode u stranu, pa je ubrzo operisan. Tada su mu ugrađene dve pločice i dva šrafa u nogu, a kosti su mu previše mekane, te mu svakodnevne aktivnosti, koje su za većinu jednostavne, predstavljaju veliki napor.
“Nastojali smo i nastojimo i dalje da pružimo našem detetu sve. Suprug radi gde stigne i šta stigne, a ja sam uz Miloša jer mu je potrebna svakodnevna pomoć i podrška. Pored toga i sama imam pesak u bubregu pa mi je zdravlje narušeno. Ipak, guramo kako moramo. Živimo kao podstanari čitav život, a u potrazi za Miloševim zdravljem doselili smo se u Vrnjačku Banju. Sada se suočavamo sa gubitkom krova nad glavom, jer nismo bili u mogućnosti da platimo kiriju za dva meseca”, govorila je Jasmina u januaru, a sada su Stojanovići bukvalno pred iseljenjem. Imaju rok da se do 20. aprila isele iz stana sa bolesnim sinom.
Kako dodaje, finansijska situacija je ta koja ih koči da pomognu svom sinu onako kako bi želeli.
“Potrebne su mu terapije masaže radi održavanja tonusa mišića koje mu je doktor preporučio, i koje plaćamo o našem trošku, potrebno mu je kupanje u mineralnoj vodi. Kada smo to uspevali da platimo, pokazao je poboljšanje, što svedoči i lekarski izveštaj. Ipak, kada dođete u situaciju da birate između zdravlja svog deteta i krova nad glavom, jedino što osećate je nemoć”, kaže zabrinuta majka.
Miloš je po obrazovanju mašinski tehničar i voljan je da radi. Međutim, otežano, skoro onemogućeno kretanje mu je ozbiljna prepreka. Mogao bi raditi ono za šta se školovao, jer je reč o kompjuterskom poslu koji se može čak raditi i od kuće, ali za sada nema nade za zaposlenje.
“Jako je teško. Suprug evo radi svaki posao koji možete pomisliti i opet jedva nalazi angažman. Otežana okolnost je ta što smo novi u svakom gradu u koji smo dolazili zbog Miloševog stanja, da li kratkotrajno, zbog terapije i lečenja ili da tamo živimo. Jedino u šta se sada uzdamo su ljudi dobre volje”, poručuje Jasmina.
Novi problemi zadesili su Stojanoviće. Naime, oni imaju rok da se do 20. aprila isele iz stana, što im dodatno otežava ionako mučan život.
Ukoliko želite i u mogućnosti ste, Milošu možete pomoći pozivom na broj telefona: 064/6711069 ili:
Dinarski račun: Milos Stojanovic 265-0000006661946-49 Raiffeisen banka ad Beograd; Instrukcije za uplate iz inostranstva i devizni račun: (EUR) 265-0500000531891-06 Beneficiary bank* SWIFT (BIC) RZBSRSBG
Izvor: blic.rs
