Evropska komisija će danas objaviti izveštaj o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. Iako vlast u Beogradu i dalje formalno navodi evropske integracije kao svoj „strateški cilj“, dokument u koji je Nova.rs imala uvid pokazuje da je Srbija zabeležila ozbiljan pad u oblastima vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije. U izveštaju se ocenjuje da su državne institucije faktički pod partijskom kontrolom.
Prema oceni brojnih evropskih diplomata, izveštaj koji pokriva period od juna 2024. do maja 2025. godine predstavlja najdirektniji udar na vlast Aleksandra Vučića od početka pregovora sa EU. Ton i jezik dokumenta, navodi se, jasno izražavaju duboku zabrinutost zbog sve izraženijih autoritarnih tendencija u Srbiji.
U izveštaju stoji da političku scenu u zemlji u potpunosti dominiraju Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić, koji, prema oceni Komisije, zadržava kontrolu nad svim granama vlasti.
Evropska komisija konstatuje da su izbori na svim nivoima bili praćeni ozbiljnim nepravilnostima — od zloupotrebe državnih resursa i pritisaka na birače do izrazite medijske neravnoteže.
Institucije koje bi trebalo da obezbede ravnopravnost u političkom procesu „ostale su slabe i pod političkim uticajem“, dok Narodna skupština funkcioniše kao „formalno telo koje potvrđuje odluke izvršne vlasti“. Poverenje građana u demokratiju, ocenjuje EU, nalazi se na istorijskom minimumu.
Evropska unija zaključuje da izborni proces u Srbiji i dalje nije usklađen sa standardima EU i OEBS-a. Državna izborna komisija „nije pokazala potrebnu nezavisnost“, a većina preporuka posmatračke misije OEBS-a iz prethodnih izbornih ciklusa nije sprovedena.
Posebno se naglašava da opozicione stranke nemaju ravnopravan pristup medijima, finansiranju i kampanji, dok su njihovi kandidati izloženi sistematskim pritiscima i kampanjama diskreditacije. U delu izveštaja posvećenom medijima ton Evropske komisije ocenjuje se kao najoštriji do sada.
Srbija je, kako se navodi, „ozbiljno narušila slobodu medija“. Medijski prostor je „duboko polarizovan“, a većina nacionalnih televizija funkcioniše kao propagandni produžetak vlasti.
EU beleži da je proces donošenja novih medijskih zakona u junu 2025. sproveden bez transparentnosti i javne rasprave, čime je prekršena zakonska obaveza. Iako su propisi formalno usklađeni sa evropskim standardima, njihova primena u praksi, navodi se, protivreči osnovnim principima slobodnog novinarstva.
Jedan od najozbiljnijih nalaza odnosi se na događaj iz aprila 2025. godine, kada su televizijski kanali kritički nastrojeni prema vlastima uklonjeni sa kablovske platforme nakon što ju je preuzeo Telekom Srbija, čiji je većinski vlasnik država. Evropska komisija to opisuje kao ozbiljan udar na pluralizam i slobodu izražavanja. Sagovornici **Nove.rs** navode da ova formulacija u praksi označava situaciju u kojoj su kanali poput N1 i TV Nova — jedini prostori slobodne javne debate — uklonjeni iz domaćinstava širom zemlje odlukom državnog operatora, što se tumači kao jedan od najdrastičnijih primera institucionalne cenzure u savremenoj Srbiji.
Dalje se ističe da Srbija još nije usvojila novi akcioni plan za medijsku strategiju, dok Regulatorno telo za elektronske medije (REM) već godinu dana funkcioniše bez Saveta koji može da donosi odluke, što praktično znači da je regulatorni sistem blokiran.
Napadi i pretnje novinarima, kako se navodi, i dalje su svakodnevica. Evropska komisija beleži porast fizičkih i verbalnih napada, kao i rast broja SLAPP tužbi — strateških tužbi kojima se novinari i aktivisti finansijski iscrpljuju. U većini slučajeva, navodi se, tužbe podnose funkcioneri vlasti ili mediji bliski režimu. Sudovi reaguju sporo i neefikasno, dok je broj procesuiranih slučajeva zanemarljiv.
Pravosuđe i osnovna prava
Reforma pravosuđa stagnira, a nezavisnost sudstva i tužilaštva je, prema oceni Komisije, ozbiljno ugrožena. Navodi se da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca postoje samo formalno, dok politički uticaj i dalje dominira.
„Građani, konstatuje Komisija, ‘nemaju poverenja u pravosuđe’, jer se odluke često doživljavaju kao politički motivisane“, navode autori izveštaja.
Borba protiv korupcije
Borba protiv korupcije ocenjena je kao „zastala i bez rezultata“. Agencija za sprečavanje korupcije, prema nalazima, nema dovoljne kapacitete ni autoritet, dok se mehanizmi kontrole imovine i sukoba interesa retko primenjuju. Specijalno tužilaštvo ne pokreće postupke protiv visokih funkcionera, a slučajevi velikih zloupotreba javnih sredstava ostaju nekažnjeni. EU ističe da u Srbiji nema političke volje da se obračuna sa korupcijom na vrhu vlasti.
Funkcionisanje institucija i javna uprava
U izveštaju se navodi da su institucije „centralizovane, bez odgovornosti i bez kontrole izvršne vlasti“. Zakonodavni procesi se, dodaje se, najčešće sprovode po hitnom postupku, bez javne debate.
Zapošljavanje u državnim organima zasniva se na političkoj lojalnosti, a ne na stručnosti. Evropska komisija upozorava i na političke pritiske na nezavisna tela, poput Poverenika i Zaštitnika građana, kao i na sužavanje prostora za delovanje civilnog društva. Zabeleženi su i slučajevi prekomerne upotrebe sile tokom protesta, uz gotovo nepostojeću odgovornost policije.
Ekonomski kriterijumi
Iako je srpska ekonomija formalno stabilna, EU primećuje usporavanje rasta i visoku inflaciju, upozoravajući da politički pritisci i netransparentnost doprinose rastu nejednakosti i korupcije. Javna preduzeća, kako se navodi, i dalje su pod partijskom kontrolom, dok su investicije, naročito one povezane sa Kinom i Rusijom, često u suprotnosti sa pravilima EU o javnim nabavkama.
Zaključak
Prema rečima diplomatskih izvora Nove.rs, izveštaj Evropske komisije ne ostavlja prostor za relativizaciju. Dodaje se da je Srbija u proteklih godinu dana napravila korak unazad u gotovo svim ključnim oblastima.
Od izbora i pravosuđa, preko borbe protiv korupcije, do slobode medija i institucionalne nezavisnosti — dokument beleži najniže ocene u poslednjih deset godina.
„U diplomatskom jeziku Brisela, ovo je otvoreno upozorenje da režim Aleksandra Vučića klizi ka modelu potpune autoritarne kontrole, u kome institucije postoje samo na papiru, a mediji koji ne pripadaju sistemu vlasti, poput onih u okviru United Media, su pod konstantnim pritiskom i udarom“, navodi izvor Nove.rs.
Izvor: nova.rs
