Predlog da profesor Učiteljskog fakulteta Dejan Vuk Stanković, inače poznat kao politički analitičar i čest gost prorežimskih medija, postane ministar prosvete izazvao je burne reakcije javnosti. Posebno je uznemirujuće što je Stanković ranije više puta otvoreno izjavljivao kako bi “studentsku pobunu rešio po kratkom postupku”.
U svetlu sve većih kritika na njegov račun, zanimljivo je što je mandatar nove Vlade, Đuro Macut, izneo ideju da se visoko obrazovanje izdvoji iz Ministarstva prosvete i pripoji Ministarstvu nauke. Ovakav potez otvara pitanje — da li se na mala vrata planira da blokade i studentski protesti više ne budu odgovornost Dejana Vuka Stankovića, već da taj problem preuzme akademik Bela Balint, kandidat za ministra nauke?
Macut je u svom ekspozeu u Skupštini Srbije najavio upravo ovu promenu, objašnjavajući da bi povezivanje nauke i visokog obrazovanja doprinelo boljoj primeni naučnih dostignuća u obrazovnom sistemu i jačoj sinergiji dva sektora.
„Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima, kojim će visoko obrazovanje biti izmešteno iz Ministarstva prosvete i spojeno sa naukom. Očekujem da će to imati duboke i dugoročne pozitivne posledice za sve sektore društva, od obrazovanja do ekonomije“, poručio je Macut.
Iako ova ideja nije nova — jer slični modeli već postoje u nekim zemljama — u Srbiji su prosveta i nauka do sada najčešće bile objedinjene u jednom ministarstvu. Poslednji put do razdvajanja došlo je 2022. godine, kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja podeljeno na dva resora. Tada je akademska zajednica reagovala negativno, uz ocenu da visoko obrazovanje i nauka ne bi trebalo da budu razdvojeni jer su prirodno povezani.
„Fakultet je obrazovno-naučna institucija, dok su škole vaspitno-obrazovne. Deliti funkcije fakulteta na dva ministarstva je potpuno nelogično, kao kada bi vaspitnu i obrazovnu funkciju u školama razdvojili na dva resora“, objašnjava Zorana Lužanin, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Dodaje i da je ova podela stvorila brojne probleme, naročito kod doktorskih studija koje pripadaju naučnoj disciplini, ali se izvode na fakultetima pod nadzorom Ministarstva prosvete.
„Nažalost, kod nas odluke o obrazovanju često se donose iz političkih, a ne strateških razloga“, ističe Lužanin.
Upitana da li iza ideje o spajanju visokog obrazovanja sa naukom stoji namera da se Dejan Vuk Stanković „tiho razvlasti“ po pitanju univerziteta, Lužanin napominje da, prema njegovoj biografiji, on nema dovoljno stručnih kompetencija da bi obavljao tu funkciju.
„To što neko radi na fakultetu ne znači da razume obrazovni sistem. U njegovoj biografiji ne vidim ni učešće u telima koja se bave obrazovnom politikom, niti konkretan naučni doprinos“, dodaje ona.
Sa druge strane, akademik Bela Balint, kandidat za ministra nauke, ima znatno bogatije iskustvo u upravljanju obrazovanjem i naukom, jer je, između ostalog, vodio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Zaključuje da u našoj zemlji, nažalost, obrazovna politika retko kada zavisi od stručnih procena, a mnogo češće od političkih dogovora i interesa.
Činjenica je da nijedan drugi predlog za buduće ministre nije izazvao toliku buru kao kandidatura Dejana Vuka Stankovića. Neki komentatori su ovaj izbor nazvali „sipanjem baruta na vatru“, ukazujući na moguće tenzije koje bi njegova imenovanja mogla dodatno produbiti.
Izvor: nova.rs
