Srpska pravoslavna crkva danas obeležava jesenji Krstovdan, odnosno praznik Vozdviženja Časnog krsta, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom.
Ovaj praznik se slavi u znak sećanja na dan kada je na Golgoti pronađen i iskopan Časni krst, kao i na njegovo vraćanje iz Persije u Jerusalim. Uz praznik su vezani brojni narodni običaji i verovanja koja se, prema tradiciji, prenose s kolena na koleno. Mnogi i danas veruju da vremenske prilike na ovaj dan mogu biti pokazatelj kakva nas zima i godina očekuju.
Starije generacije često rado prepričavaju ta verovanja. Kada je reč o Krstovdanu, postoji jedno staro pravilo: ako je dan oblačan, zima će biti bogata snegom.
“Nama su nekada govorili naši da ako danas bude suvo i naredna godina će biti sušna, dok kišovito vreme naglašava blagu zimu. Pošto meteorolozi najavljuju kišu, ako se desi da zagrmi biće plodna godina, a kiša će doneti zlato njivama, a otrov vinogradima, pričali su nam bake i deke koje su nekada davno verovale u sve to” – kaže za Kurir penzioner Tomislav M. iz Leskovca.
On dodaje i da vremenske prilike u septembru oko Krstovdana navodno mogu najaviti kakav će biti mart naredne godine:
“Kod nas je danas oblačno vreme s povremenim padavinama pa se nadamo i da će konačno biti snega ove zime i da neće biti tolike suše narednog kao ovog leta” – nada se Tomislav.
Inače, Krstovdan se u pravoslavnom kalendaru obeležava dva puta godišnje — 27. septembra kao jesenji, dok se 18. januara proslavlja zimski Krstovdan, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa Hrista u reci Jordan.
U prošlosti, ovaj praznik se obeležavao strogim postom — vernici su jeli samo hleb i pili vodu, a bilo je uobičajeno da se jede grožđe, dok je konzumacija drugog voća bila zabranjena.
Izvor: kurir.rs
