Pevačica Maja Odžaklijevska, koja je osvojila publiku još od svog prvog nastupa, povukla se iz javnog života i preselila u malu kuću u prirodi. Sada sav svu ljubav koju nosi deli sa svojim unukom Lukom. Iako je uživala u ovom mirnom životu, kako je jednom prilikom priznala, sve više oseća da gubi snagu i moraće da donese tešku odluku o svom budućem životu.
„Mislim da to nije teška odluka, ali je to užasno teško roditelju, jer moja majka je rekla, ‘samo me nemojte davati u starački dom’. Što se mene tiče, ja bih volela da svoj život završim pored svoje ćerke i unučića, ali ako budem svojoj deci balast, ja ću svakako da se pomirim sa činjenicom da ću otići u starački dom“, izjavila je Maja, dodajući da će o budućnosti njenog unuka odlučiti Centar za socijalni rad.
„Međutim, to bi bilo isto kao da mene sad pitate, pa dobro, kako se sada osećate s obzirom na to da razmišljate da Luku date u dom. Luka je moj autistični unuk, to većina zna, i zaista razmišljam da Luku dam u dom. Zašto? Pa, ne mogu ja da ga dam, Centar za socijalni rad će odlučiti šta će biti sa Lukom, ali je suština da ja sve manje mogu njegovu energiju da udahnem. Nekad ostanem, dobro sam rekla, bez daha. Toliko se uznemirim kad je on uznemiren da ne mogu da udahnem. Ne smem to sebi da dozvolim. Svakim danom kad on ima napad, ja sam jednim korakom bliže zemljici“, objašnjava pevačica.
Maja je takođe otkrila da je Luka kod nje proveo osam meseci kada je imao dve i po godine, a zatim još četiri godine, dok je njegova majka bila zauzeta. Sada je Luka kod nje već dva i po meseca, jer mu je majka opet u obavezi. „Majka ne razmišlja o tome da li ja mogu ili ne mogu, a mora da razmišlja o tome, jer nije suština izgubiti i dete i majku, treba sačuvati i jedno i drugo. Jednog trenutka ću joj biti ipak dragocena što sam uopšte postojala, a za njeno dete je jako važno da ja još postojim, pa makar uzela to dete povremeno koliko mogu da izdržim u ovim godinama“, otkrila je Maja.
Pevačica je priznala da je negiranje njenog unuka u početku otežavalo stvari. „Jednog dana, kad niko nije znao, odvela sam ga u Centar za decu ometenu u razvoju, i tamo su odmah posumnjali na autizam, ali po zakonu detetu ne može da se da dijagnoza pre navršetka pete godine“, ispričala je Maja. Takođe je dodala da je verovala da bi Luka, da su na vreme primenjene odgovarajuće terapije, do sada mogao postati verbalan, te se molila Bogu da nauči barem svoje ime, kako bi znao da kaže ako ga neko pita.
„Možda će ovo sada zvučati prepotentno, nisam ja Lukin lek. Nisam ja Lukin psiholog, samo sam baka koja ga bezgranično voli. Svu tu ljubav koju posedujem ja sam kanalisala prema Luki, i tako je on postajao mekši, otvoreniji. Evo sad je proveo deset meseci sa majkom, on se vratio unazađen, po mojim kriterijumima, ali, da ne budem pogrešno shvaćena, i prema kriterijumima njegove učiteljice u školi, njegovih ostalih nastavnika“, izjavila je Maja.
„Pa naravno, a onda me ćerka optužuje kako ja izmišljam priče, a ja ne izmišljam nikakve priče. Na kraju krajeva, ja sam okružena ljudima, prijateljima, koji vide i progres i nazadovanje Lukino“, dodala je, a zatim je istakla da je u jednom trenutku ćerka rekla: „Šta sam ja Bogu zgrešila da dobijem ovakvo dete?“
Maja je ove emotivne reči podelila u razgovoru za Blic televiziju, govoreći o izazovima sa kojima se suočava u brizi za svog unuka.
Izvor: alo.rs
