O klimatskim promenama i posledicama globalnog zagrevanja više se priča nego radi, te smo već suočeni sa posledicama poplava, oluja, suša, toplijih leta i blažih zima i drugih ekstrema koji ostavljaju za sobom ne samo matrerijalnu štetu, već odnosi i ljudske živote.
Zbog toga su naši stručnjaci formirali tim mladih naučnika u okviru projekta “Ekstremni vremenski događaji u Srbiji – analiza, modeliranje i uticaji – EXTREMES”. Projekat finansira Fond za nauku u okviru programa “Prizma”. Tim vodi naš čuvenim klimatolog prof. dr Vladimirom Đurđevićem sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, a planira se da u naredne tri godine urade projekciju kako bi do kraja veka klimatski ekstremi bili predvidivi i dostupni u katalogu, čime bi posledice bile dosta ublažene.
Kako objašnjava Vladimir Đurđević, koristiće savremene i inovativne metodološke pristupe i najnovije tehnologije da bi objasnili ove događaje, njihove uzroke, analizirali trenutne posledice i moguće rizike u budućnosti. Uz klasifikaciju ekstremnih događaja, obezbediće uvid u buduće trendove ekstremnih događaja koji će moći da se koriste u planiranju strateški značajnih delatnosti kao što su: poljoprivreda, javno-zdravlje,
zaštita životne sredine, energetika, infrastruktura, osiguranje, turizam i drugo.
Na pitanje kojim će se sve ekstremima baviti i koje posledice mogu da ostave trenutno, a koje dugoročno, klimatolog Đurđević kaže da je nevolja koja nas već sada pritiskaju u Srbiji nekoliko, da će nas one tek pritiskati i u budućnosti, a na prvom mestu su – visoke temperature vazduha.
Ono što već znamo, čemu već i sada svedočimo, to je da nam preti 5 ekstrema: toplotni talasi, velike suše, obilne poplave, olujna nevremena, grmljavinski oblaci, jaki vetrovi i grad, nestanak hladnih talasa.
“Posebno tokom letnjih meseci to su toplotni talasi i visoke temperature. Učestalost toplotnih talasa u Srbiji je značajno uvećana. Pre 40-50 godina tokom leta najčešće nismo imali nijedan toplotni talas, u pojedinim godinama možda jedan. Poslednjih godina imamo između dva i četiri toplotna talasa. Skoro da ne postoji više leto bez toplotnih talasa, a to su periodi, uslovno rečeno, abnormalno visokih temperatura, kada su temperature značajno iznad očekivanih vrednosti u dužem vremenskom periodu. Uočeno je širom sveta, i u Srbiji, da je takvim danima povećana smrtnost, posebno kod starijih osoba”, kaže Vladimir Đurđević.
Ističe da su toplotni talas veliki zdravstveni izazov i da u Srbiji imamo do sada analiziran samo jedan toplotni talas u smislu smrtnosti. U pitanju je toplotni talas iz 2007. godine kada je zabeleženo da smo imali više od 65 odsto smrtnih slučajeva kod osoba starijih od 60 godina, nego što je očekivana vrednost.
“Za gradove u Srbiji je dokazano da kada su temperature iznad proseka, povećana he smrtnost, ali nisu urađene procene čije se smrti mogu povezati sa toplotnim talasima, dok je u Evropi urađena detaljna analiza za 2022. godinu kada je širom Evrope bio veliki broj toplotnih talasa. Tada je od posledica toplotnih talasa umrlo oko 60.000 ljudi na teritoriji cele Evrope. Poznavanje učestalosti, dinamike i prognoziranje toplotnih talasa je vrlo važno s aspekta javnog zdravlja. Osim što su neprijatni, što dovode do povećane potrošnje električne energije, jer ljudi pale klime, oni su velika pretnja za javno zdravlje i jedan od najvažnijih ekstrema u našoj zemlji”, kaže Vladimir Đurđević.
Klimatolog navodi da su suše važan ekstrem u Srbiji zato što donose najveće materijalne gubitke našoj zemlji. Podseća na sušu 2012. godine zbog čega je proizvodnja kukuruza bila manja do 50 odsto od očekivane.
“Kada pogledamo poslednjih oko 20 godina, kao društvo smo najveće materijalne štete od klimatskih događaja pretrpeli zbog suša. Imali smo suše sa procenjenim štetama na milijardu i više od milijardu evra, što je bilo 2003, 2012, 2017. godine. Imali smo nekoliko vrlo, vrlo ozbiljnih suša i one su ekstremni događaji i fenomeni koji prave najveće materijalne gubitke. Ako su toplotni talasi najopasniji po javno zdravlje, onda su suše najopasnije po našu ekonomiju. To je isto razlog zbog čega ćemo se vrlo detaljno baviti sušama”, kaže Vladimir Đurđević.
Napominje da toplotni talasi i suše idu u paketu i obično kada su jako suvi uslovi i efekat visokih temperatura bude još izraženiji zato što je interakcija tla i atmosfere takva da što ima više vlage u atmosferi dnevne amplitude temperature su ublaženije, a kada je tlo suvo onda su dnevne amplitude i dnevni maksimumi temperatura viši nego što bi inače bili.
“Letnje suše, koje su najvažnije za poljoprivrednu proizvodnju i sa kojom se povezuju veliki materijalni gubici kod nas su postale duplo učestalije i čak im je intenzitet porastao. Već danas znamo da suša imamo duplo više i tek ćemo ih imati više u budućnosti”.
Treći ekstrem koji je izuzetno važan su ekstremne padavine, kada za vrlo kratko vreme padne ogromna količina kiše koja može da bude pokretač poplava, bilo da se radi o poplavama na velikim rekama ili bujičnim poplavama.
“U našem celom regionu, a u Srbiji posebno, postoji vrsta paradoksa, jer očekujemo i ubuduće intenziviranje suša i intenziviranje poplava. To na prvi pogled možda ne deluje logično, jer ako se menja klima očekivali bi da se menjamo samo u pravcu jednog od dva ekstrema: da li će da bude suše ili više ekstremnih padavina. Nažalost, oba ekstrema se menjaju na nepovoljan način. Već danas imamo više ekstremnih padavina i imaćemo ih još više u budućnosti. Količine tih padavina su isto veće nego što su bile u prošlosti i mi za kraće vreme dobijamo veće količine padavina”, kaže Đurđević.
Klimatolog ističe da će se njegov tim baviti i drugim ekstremima koji su povezani sa olujnim nevremenima, pojavama grmljavinskih i olujnih oblaka i fenomenima koji su vazni za te oblake, kao što su jaki vetrovi, grad i drugo. Svedoci smo prošlogodišnjih superćelijskih oluja koje su napravile veliku štetu u pojedinim delovima naše zemlje i regiona.
“Saniranje šteta od ekstrema se radi uglavnom ad hok. Kada se dogodi šteta onda se obezbeđuju materijalna sredstva ili se radi popis štete, ali ne postoji sistematsko praćenje svega toga. To je isto jedan od metoda prilagođavanja na promenjenu klimu i pošto se očekuju veće materijalne štete potrebni su i sistemi kako se nadoknađuje šteta, kako se kreira fond iz kog će takve štete da se nadoknađuju. Treba da se vodi više računa o tome i da se usvajaju politike koje doprinose da to sve puno bolje funkcioniše”.
Đurđević dodaje da bi postavljanje protivgradnih mreža trebalo da postane neka vrsta standarda, naročito u voćarskoj proizvodnji, jer se očekuje da olujna nevremena budu intenzivnija u budućnosti, ali i grad koji se formira i nanosi veću materijalnu štetu.
Zbog klimatskih promena u budućnosti će biti manje mraznih dana. Vladimir Đurđević kaže da će se stručnjaci baviti i ekstremima koji nestaju, a to su blaže zime, manje mraznih i ledenih dana, manje snega.
“Imali smo blagu zimu i kod nas je tokom zime vladala suša. Sada se situacija malo popravila po pitanju suše, ali zima je bila zaista blaga, i jedan od najvećih problema takvog vremena je narušavanje hidrološkog ciklusa. Kada imamo akumulacije snega kakve smo imali u prošlosti, sneg se tada polako topi dolaskom proleća i doprinosi da količina vode u rekama bude adekvatnija tokom prolećnih meseci i prvih meseci leta. Ali, kada zimi umesto snega imate kišu, onda voda koja padne odmah oteče rekama i hidrološki sistem se tako menja, brže se ulazi u malovodni period, kada ima vrlo malo vode u rekama. To se, nažalost, dešava u toplijem delu godine kada je voda potreba za navodnjavanje u poljoprivredi i za vodosnabdevanje” objašnjava klimatolog.
Manje snega u toku zime znači više kiše, i postavlja se pitanje i kako će u budućnosti funkcionisati zimski turizam. Moraće nešto da se menja i da se osmisle i drugi vidovi ponude pošto neće biti snega koliko ga je bilo u prošlosti.
“Ideja nam je da napravimo ozbiljnije informisanje u vezi svih ovih problema. Dobra osnova je neophodna, a mi kao klimatolozi i meteorolozi možemo da pomognemo, da razumemo šta se tačno dešava, koliko su promene trenutno velike i koliko će ih biti u budućnosti”, ističe Đurđević i dodaje:
“U našem fokusu biće svi ovi ekstremi, ali glavni cilj projekta je da dobijemo na kraju katalog i da se svi koji su zainteresovani bolje upoznaju sa ovim ekstremima, da vide kako su se menjali u prošlosti, koje godine su bile najekstremnije, kada smo trpeli najveće materijalne štete. Najvažnije je što ćemo imati i neku vrstu procene kako će ti ekstremi izgledati u budućnosti, koliko će biti česti, koliko će njihovi intenziteti porasti, koliko će porasti rizici sa tim ekstremima, u smislu njihovog uticaja na život, poljoprivredu i opšte funkcionisanje društva. Poznavanje svega toga je potrebno da bi mogli da se prilagodimo na klimatske promene, da probamo da uvedemo određene prakse u naš svakodnevni život, i na ličnom nivou, i društvenom, da bismo trpeli manje štete”, kaže Vladimir Đurđević.
Katalog će doneti značajne podatke uz pomoć kojim ćemo moći lakše da se prilagodimo na suše koje će biti sve učestalije, kako da trpimo manje štete u poljoprivredi, ili u slučaju toplotnih talasa kako da se najefikasnije organizujemo, u smislu sistema za upozoravanje građana i davanja uputstava kako da se ponašaju. Da bi se to efikasno uradilo neophodna je celovita slika kako će ekstremi izgledati i koliko će biti česti i jaki.
“Tokom projekta mi ćemo pokušati da napravimo neku vrstu centralnog informativnog portala gde će svi moći da se informišu o ovim ekstremima, upravo zbog toga da bi se potencijalno bolje prilagodili na njih. Skoncentrisaćemo se da napravimo sve to što bolje da za sve građane, a ne samo za nas iz struke”, zaključuje klimatolog Vladimir Đurđević.
Izvor: blic.rs
