SPC i vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan. Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
Vidovdan je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića. Veliki deo običaja je vezan za samo ime starog slovenskog božanstva i čulo vida.
Kada se ustane prilikom umivanja treba izgovoriti ove reči: “Oj, Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio”, kao što su radili naši stari da bi imali sreće u radu. Takođe se veruje da je sve što vidite na današnji dan veoma važno i da ćete upravo u stvarima koje vam upadnu u oči imati uspeha.
U severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, iznosi se sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno. U nekim sredinama, poput Mačve, danas su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.
U Šumadiji se veruje da bi trebalo izneti stvari iz kuće da se provetre i napune dobrom energijom, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. Navodno treba izneti i novac, provetriti ga i izbrojiti, kako bi i ostatak godine bio unosan.
Zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva, Vidovdan važi i za dan proricanja i gatanja. Ovom danu se naročito raduju devojke, jer se dosta običaja vezuje za brzu i srećnu udaju.
Prema starom narodnom verovanju karakterističnom za Vlasenicu, devojke treba da sipaju vode u lonac, da uzmu malo soli, hleba, detelinu sa četiri lista i komad tkanine koja se prebaci preko lonca, pa pred spavanje izgovore reči koje će dovesti voljenog do njih:
“Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila da meni doleti, ako je gladan, evo mu hleba i soli da se najede, ako je žedan, evo mu vode neka se napije, a ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije da preko nje pređe.”
Narod veruje da se danas treba ubrati biljku koja je poznata kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Negde se to radi ujutru, a negde uveče, a tu biljku devojke i momci stavljaju pod jastuk, jer se veruje da će sanjati onog kome su suđeni.
Navodno devojke mogu i da prizovu svog budućeg muža ako na današnji dan uberu vidovčicu, jarkocrvenog malenog cveta i modru vidu, sličnog cveta, i stave ih pod jastuk pred spavanje. Tada kažu “Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak” i u narednih nekoliko dana će upoznati budućeg muža.
Stari savetuju da danas obavezno pojedete i neku zrelu voćku. Na Vidovdan se ne radi, a ne valja se ni igrati i pevati, u znak poštovanja prema mrtvima. Često su stariji na današnji dan oživljavali sećanja na kneza Lazara i junake poginule na Kosovu.
Verovalo se i da reke u ponoć postanu crvene u znak sećanja na mnoge srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu. Zbog toga ispoštujte bar jedan običaj na današnji dan – zapalite sveću za sve njih.
Ako na Vidovdan bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Sa druge strane, ako bude oblačno, treba prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne povoljno delovati na useve.
Izvor: kurir.rs
