Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih praznika posvećenih Bogomajci. Ovim se danom vernici prisećaju trenutka kada je Presveta Bogorodica prvi put uvedena u Božji hram, čime je postala prva zavetovana devica u hrišćanskoj tradiciji.
Ovim praznikom, koji slavi celokupni hrišćanski svet, započinje delo iskupljenja ljudskog roda. Vavedenje, poznato i kao Sveta Prečista ili Ženska Bogorodica, obeleženo je crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i ubraja se među dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Praznik predstavlja sećanje na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, uvedena u hram Božji. Po zavetu da će dete darovano od Boga posvetiti Njegovoj službi, sveti Joakim i Ana dovode trogodišnju Mariju u jerusalimski hram. Tog dana, Devica se zavetovala pred Bogom i ljudima, dok je činodejstvovao prvosveštenik Zaharije, otac svetog Jovana Preteče. U hramu je ostala u molitvi i postu sve do svoje dvanaeste godine.
Nakon smrti roditelja, Devu Mariju poveravaju Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U njegovom domu Presveta Bogorodica prima blagovest od arhanđela Gavrila o rođenju Sina Božjeg.
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, kao i krsna slava mnogih srpskih porodica. Smatra se da se praznik obeležava još od četvrtog veka, dok najstariji pisani tragovi potiču iz 8. veka. Ovaj dan je i hramovna slava manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbine Svetog Simeona Mirotočivog i Svetog Save.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se u narodu poštuje kao zaštitnica žena i porodilja, pa su mnoga verovanja vezana za njene ikone i njihovu moć.
U takovskim selima postojao je običaj da se nakon crkvene službe okupe sve mlade koje su se te jeseni udale, svečano odevene i okićene cvećem. U nekim krajevima žene bez dece odlaze u crkve i manastire da se mole za potomstvo.
Takođe, veruje se da se na ovaj dan ne bi trebalo upotrebljavati oštre predmete poput makaza, noževa ili sečiva kako bi se „zatvorile čeljusti“ zverima tokom zime.
Domaćice tradicionalno pripremaju bogate trpeze u čast praznika, verujući da će takva gozba doneti plodnost i blagostanje domu. Istovremeno se smatra da se ne smeju jesti jela koja se seku nožem, kako se ne bi prizvala nesreća.
Praznik obeležavaju i stočari, moleći Presvetu Bogorodicu da zaštiti njihovu stoku od divljih životinja.
U nekim krajevima veruje se da lepo vreme na Vavedenje najavljuje dobru letinu. Stariji kažu: ako na Vavedenje pada kiša – biće rodna godina; ako duva jak vetar – očekuje se nerodna; a ako je hladno i snežno, sledeća godina biće blaga i topla.
Budući da Vavedenje pada tokom Božićnog posta, na ovaj dan post je obavezan.
Izvor: danas.rs
