Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog apostola Andreja Prvozvanog, prvog Hristovog apostola, koji je stradao na krstu zbog svoje vernosti.
Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja. Propovedao je Jevanđelje u Vizantiji, Trakiji, na područjima oko Dunava, zatim u Rusiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je i stradao. Mnoge je iscelio čudima, među kojima je i žena carskog namesnika iz Patre, koju je podigao iz bolesti, te je ona prihvatila hrišćansku veru. Zbog toga je namesnik Eteata naredio da ga razapnu na krst i izbodu kopljima, ali Sveti Andrej nije odustao. I dok je bio ranjen, sa krsta je nastavio da propoveda veru. Usrdno se molio Bogu, a svoju dušu mu je predao u 62. godini.
I nakon njegove smrti, čudesna moštija Svetog Andreja nastavila su da deluju. Svetiteljeva glava sada se čuva u Rimu, a ruka u Moskvi.
Narodna verovanja kažu da je Sveti Andrej zaštitnik velikih životinja, koje su mu pokorne i sa kojima je mogao da razgovara. U prošlosti su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac može da ukroti medvede, pa su medvedima na taj dan pripremali posebne kolače, tzv. mečkinu pobojnicu, kojom su, kako su verovali, vezivali čeljust medveda da ne bi napao stoku.
U istočnoj Srbiji, ovaj dan se naziva Mečkin dan. U planinskim selima, deca rano donose mečkinu pobojnicu na mesta gde se medvedi obično pojavljuju, kako bi sprečili napade na stoku. Veruje se da medvedi na ovaj dan ne prave štetu, pa se tada ne ide u lov. U Šumadiji i Homolju na Andrijevdan postoje brojna verovanja i zabrane: ne radi se sa kožom, niti sa odećom, kako bi se sprečilo da medvedi pocepaju stvari.
Za ovaj dan, vodeničari prikupljaju priloge u brašnu i prave “hleb za mečku”, koji navodno ostaje svež godinu dana.
Sveti Andrej je zaštitnik i Kraljevskog dvora Karađorđevića.
Izvor: espreso.co.rs
