Iako se mart bliži, određeni broj osnovnih i srednjih škola u Srbiji još uvek ne održava redovnu nastavu ili se časovi održavaju skraćeno. Zbog toga je Ministarstvo prosvete poslalo školama dopis sa zahtevom da dostave plan nadoknade nastave kako bi se školska godina završila u predviđenom roku. Rok za dostavu plana je 3. mart, a do sada su predstavljena četiri moguća scenarija za nadoknadu izgubljenih časova.
Neke škole koje su imale obustavu nastave ili bojkot u prethodnim mesecima već su dostavile planove Ministarstvu, a predviđeni modeli za nadoknadu su: produžetak školske godine, radne subote, skraćivanje časova na 30 minuta uz povećanje broja časova po danu, ili skraćivanje gradiva.
Skraćivanje časova
Prvi model podrazumeva skraćivanje časova na 30 minuta i povećanje broja časova, tako da umesto šest ili sedam, đaci imaju osam ili devet časova dnevno. Međutim, u srednjim školama, naročito u gimnazijama, ovaj model teško može da se primeni jer su učenici već preopterećeni, pa se kod njih predviđa drugi model — produžetak školske godine.
Produžetak školske godine
Drugi model podrazumeva produžavanje trajanja školske godine, što znači da bi školska godina završila kasnije nego što je prvobitno planirano. Ovaj model bi doveo do pomeranja termina za završni ispit za osmake. U slučaju produžetka, mala matura bi se umesto 16, 17. i 18. juna, održala 23, 24. i 25. juna, a pomerilo bi se i objavljivanje liste želja.
Radne subote
Treći model podrazumeva radne subote, što bi značilo da bi učenici koji su izgubili gradivo išli u školu subotom dok ne obrade sav gradivo predviđeno za školsku godinu.
Skraćivanje gradiva
Četvrti model, koji je najnoviji predlog i najmanje popularan, podrazumeva sažimanje gradiva. Ovo znači da bi se deci predavalo samo osnovno gradivo kako bi se što brže nadoknadilo izgubljeno gradivo i prešlo na ono što tek treba da se obradi.
Antić: “Obrazovanje u ćorsokaku”
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih škola, izjavio je za Telegraf.rs da se obrazovanje trenutno nalazi u “ćorsokaku” i da je potrebno brzo pronaći izlaz, uzimajući u obzir mišljenje svih nastavnika.
– Model organizovanja nastave i završetka školske godine zavisi od škole do škole. Neke škole nisu radile od 20. januara, neke su imale časove od 45 minuta, dok su druge bile obustavljene. Svaka škola je radila na svoj način, pa sada treba razmotriti četiri ponuđena modela. Najbolje je da škola, kao pojedinac, nađe rešenje za svoje đake i izabere neki od modela, a to bi trebalo da urade stručna veća – rekao je Antić i prokomentarisao razmatrane modele.
– Smanjivanje gradiva svakako treba razmotriti, ali odluka o tome mora biti doneta na nivou stručnog veća, u vezi sa tim koji nastavne jedinice treba smanjiti ili izbrisati. Ne smete suzbijati stav kolega koji su odlučili da iskažu nezadovoljstvo kroz proteste i štrajkove, dok su neki nastavili da rade 45 minuta, a neki rade pola sata. Svaki vid nadoknade nastave mora doneti isključivo škola. Moramo pronaći najbolje rešenje koje će biti u korist dece, a ne u korist bilo koga od nas – kazao je Antić.
Antić je zatim komentarisao model skraćivanja časova na 30 minuta:
– Što se tiče modela skraćivanja časova na 30 minuta, to je izvodljivo, ali onda se mora smanjiti uvod u gradivo, kao i trajanje časa. Nastavnici bi trebalo da predaju nastavu 20-ak minuta, a učenici bi obnavljali gradivo kod kuće. Ovaj model je izvodljiv uz minimalni produžetak školske godine, ali se postavlja pitanje da li će deca doći na produžetak, jer obično neće ni subotom da dolaze u školu. Ako produžimo školsku godinu, moramo produžiti i malu maturu – rekao je Antić.
Izvor: telegraf.rs
