Srbija je dočekala svoje šampione sa Olimpijskih igara. Vaterpolisti, Damir Mikec i Aleksandra Perišić sleteli su u Beograd, pa su se potom obratili javnosti i otkrili tajne svog uspeha i dalje planove.
Ovo je bio uvod pred svečani doček za sve naše olimpijce koji su se okitili odličjem, a biće održan ispred Starog dvora od 20 časova.
Osim Damira Mikeca, vaterpolista i Aleksandre Perišić, na bakonu će se naći i Novak Đoković kao i košarkaši!
Damir Mikec:
Kod 14:14, koliko je teško zadržati mir? Cela Srbija se tresla
“Streljaštvo je specifičan sport gde ne možeš da se resetuješ, polomiš reket i izdereš. Stojiš, znojiš se a puls je preko 120-130. Sreća uzima veliki faktor. Imam tehniku disanja gde između pogotka to odradim. Srce je htelo da iskoči kad smo videli da je 14:12,. sav taj rad koji se deceniju unazad radio, a ne smeš da misliš o tome, treba da pokažeš da si najbolji. Razmišljaš o nišanima, povlačenju, okidanja obarača. A ne smeš da razmišljaš. Moraš da se smiriš. Za 14:14 smo savršeno opalili i njima disali za vrat. Pokazali smo da se nismo predali.
Poslednji hitac neću nikad zaboraviti, srce nenormalno lupa. Prvi put u karijeri sam tri puta morao da promenim tehniku da se smirim i bio sam ubeđen da će hitac biti odličan kad sam podigao pištolj. Opalio sam savršeno i samo sam otišao da vidim da li je centar slabiji i jači. Na monitoru stoji 14:14, opalio sam prvi i samo gledam gde će šestica da se pojavi. I vidim kod nas, i to je erupcija sreće, sav sam se naježio. Pamtićemo to celi život. Nisam imao pojma ni šta su Turci opalili ni Zorana”.
Novoizmišljena pravila mogu slobodno tako da kažem su me koštala medalje u singlu. Nikada se nije desilo da finale nije isti dan kada i kvalifikacije. Bio sam raspoložen, pucao sam fantastično u kvalifikacijama, ali sutradan to nije bilo to. Sutradan ide miks… Zorana pre toga isto izgubila finale, Trebalo se vratiti i reći da nije ništa gotovo i da imamo još jednu šansu. Jedno drugom smo podigli samopouzdanje.
Meč je bio jako težak, loše smo krenuli, ali smo na kraju bili oni pravi. Opalio sam poslednji hitac osnovnog dela gde se odlučuju medalje. Okrećem se i vidim delirijum. Kažu mi: za zlato! Samo smo se okrenuli, zagrlili, suze radosnice… Ali čeka nas još posao, Turci su imali jaku sezonu. rekao sam: “Znate šta, zaslužili su finale, ali to im je to. Zlato je naše i moramo tako da razmišljamo. Neskromno rečeno – zaslužili smo da osvojimo ovu medalju. Nakon sijaset medalja u miksu, zlato je otišlo oko pravog vrata. Finale je bilo zaista… Onakav scenarijo ni mi ne možemo da napišemo. Gubimo 8:2, pa 10:10, oni imaju meč loptu… I kada je najvažnije, kad se lomi rezultat, opališ toliko dobro da je vredno zlata i ovo je nešto za šta svaki sportista živi.
Mikec se vratio, Olimpijske igre su zvanično završene!
Hvala svima na podršci. Igre su završene jer sam se ja sada zaista vratio iz Pariza. Počastvovan sam što sam nosio zastavu na zatvaranju Igara. Još uvek nemam taj osećaj da uz moje ide da sam osvajač zlatne medalje”, kaže Mikec.
Petra Butalo Kovačić:
O suđenju!
Bilo je diskutabilno, da tako kažem. Gledale smo kako favortkinje otpadaju, nije nam bilo svejedno. Mi kao da smo se bavile nekim drugim sportom i trenirale za nešto drugo. Neke stvari koje se inače kažnjavaju kao prekršaj, sada nisu, pa su svi bili u čudu. Što se Mašarice tiče, stvarno je imala svoj dan. Niko nije očekivao da će ona biti šampionka, ali jeste i to zasluženo.
Aleksandra Perišić:
Nisam svesna veličine svog uspeha. Nadam se da sam pomogla deci da krenu da se bave sportom. Veliko iskustvo. Sve vreme sam bila fokusirana na svoje mečeve. Kada se sve završilo, jedva sam čekala da vidim i košarkaše i vaterpoliste. Mislim da kada budem došla na bakon da će sve biti nestvarno. Spremna sam.
O tome da li ima suza kao posle bronze:
Nasmejani smo. Nadali smo se kada smo krenuli na put da ćčemo se vratiti nasmejane i sada smo srećne.
Petra Butalo Kovačić:
Ponosne smo i jedna na drugu i na sve što smo ostvarile. Ostaje mala žal za zlatom, za to smo se spremali, za to smo radili. Nadam se da je nacija ponosna.
Nikola Jakšić je upitan o tome da li su gledali druge srpske olimpijce.
“Nismo izlazili iz sela, ali smo jako navijali za sve preko TV-a. Ne verujem da su nas baš čuli, ali smo jako navijači i ispratili smo sve naše sportiste”.
Dušan Mandić:
“Turnir je bio dugačak i u našem nekom stilu sa uspona i padova. Težak momenat je bio nakon poraza od Australije, nismo ličili na sebe. Taj poraz nas je duboko dotakao i isporovocirao nešto u nama. Hvala i Novaku koji je došao da nas poseti u selu. Bili smo u sobi, razmišljamo šta i kako, on ušao i održao iskren govor od srca. Mislio je to što je rekao, doprelo je do nas i dalo nam motivaciju. A onda smo još više uživali kad smo videli kako je on došao do zlata. Lepa priča i za njega i za nas. Bio je nekih 10 minuta, govoirio je kroz šta je on prolazio iskreno i emotivno. I zahvalni smo mu na tome”.
O golu protiv Grčke koji je poslao Srbiju u polufinale:
Najteža utakmica na prvenstvu bila je četvrtfinale. Morali smod a prošemo neku mentalnu barijeru koju smo imali. Samo mi znamo kroz šta smo prolazili poslednje dve i kusur godine. Što se gola tiče, on je samo plod rada. Na kraju je sve išlo bolje.
Uroš Stevanović o Grčkoj:
Rekao sam da je jedina ekipa koju nisam želeo u četvrtfinalu je Grčka. Dobili su nas u 4 poslednja takmičenja vrlo lagano. Ovo leto smo se jako dobro spremili i za Grčku i Ameriku i Hrvatsku. Kad smo dobili Grke, dobili smo i dozu samopouzdanja za SAD, dok smo u finalu bili skoro pa perfektni. Grci su nam bili jako teški za spremiti u dva dana.
Miloš Ćuk:
Sve je planski rađeno, jedino smo mislili da će protiv Austtralje biti 7:3 za njih, a bilo je 8:3. Tu smo malo promašili. Ne može nikad da bude lako. Uvek ta naša reprezentacija se muči kroz grupu, ali smo posle krenuli da igramo kako treba. Izgledali smo u finalu kako smo mi hteli, sve je planski rađeno, nemojte tu da sumnjate.
Uroš Stevanović:
Ne znam ko nas je otpisao. Mi sigurno nismo bili kao grupa otpisani, išli smo da osvojimo zlato kao što smo i uradili. Rekao sam momcima da ne prate medije, ne daj Bože da čitaju komentare. Slava i hvala Bogu što je nagradio naš trud i rad ovim neverovatnim rezultatom. Želim da se zahvalim kompletnom stručnom štabu. Hvaala Dajani Zoretić, trenerima Stefani Ćiriću, Pilić Darku, Ostojić Milošu.
Šampioni su sleteli u Beograd oko 12.40, a Er Srbija im je priredila iznenađenje u vidu torte. Imamo i najslađu poruku sa aerodroma, a delo je sina Nemanje Ubovića!
Ne treba mi sladoled, ne treba mi liza, hoću samo tatu i zlato iz Pariza!
Izvor: kurir.rs
