Vladica Miljković, rođeni brat folk pevačice Viki Miljković sahranjen je danas u Nišu. Veliki broj estradnih ličnosti, prijateji i porodica došli su da mu odaju poslednju počast. Ceca Ražnatović, Đorđe David i Đanijeva supruga Slađa, samo su neki od kolega koji su došli da pruže podršku Viki u ovom momentu.
Komemoracija je održana od 11 časova na kojoj je govor uputila i pevačica, a isti je prekidala nekoliko puta zbog potresnih reči koje su je dotukle.
Utučena Viki nije mogla da zaustavi suze, jer bol koju oseća zbog odlaska mlađeg brata ne može rečima da opiše.
– Odakle da počnem, ne znam ni sama. Znala sam da će mi ovako biti – rekla je na početku kroz suze Viki, pa plačnim glasom nastavila…
– Među vama se danas nalaze mnogi njegovi prijatelji koji su prikazani ovde na slikama i znam da bi oni hteli mnogo toga da kažu, ali da nisu bili u stanju. Znam da su se danima gušili u suzama Buca, Đura, Pile, Dava… Ne znam ni koga sam rekla, koga sam preskočila, nemojte mi zameriti. Ne vidim jer mi idu suze i svetlo mi ide u oči… Nikada u životu nisam imala teži i mučniji zadatak, da napišem ovih nekoliko rečenica i da kažem nešto, ne znam ni sama šta. Obratiću se mom Vladici, mom jedinom bratu… Mislila sam da ovaj dan nikada neće doći. I u proteklih par meseci sam čvrsto verovala da ćeš pobediti ovu bitku, kao što si pobeđivao uvek u životu. Čovek za ovakve stvari nikad nije spreman. Svi koji nas poznaju, znaju da je naša ljubav bila primer kako treba da se vole brat i sestra. Ti si, Vladice, celog života bio moj mlađi brat i tako sam se i ponašala i tako sam se osećala i nisam mislila da ću ikada ja ovo tebi da pišem. Dok sam ovo sastavljala, stalno pišem i žvrljam preko toga jer ne postoje reči kojima bih opisala ovu bol, ovu tugu, ovu prazninu, ovaj šok… Kažu ljudi to će proći, a ja jako dobro znam da to ne prolazi. Samo se smesti negde, u neku pretkomoru, koju sakrijem od svih, ali kad ostanem sama, valjda zato ni ne volim da ostajem sama, znam koliko te pore razdiru dušu. To nisu pore, nego krateri i rupe koje kidaju i bole, a onda prerastu u osmeh i neke lepe uspomene. Sigurno ćemo se kroz vreme sećati još mnogo toga – rekla je između ostalog u govoru Viki Miljković.
Izvor: alo.rs
