Građani Srbije imaju još tri dana da prijave bespravne objekte po Zakonu „Svoj na svome“. Krajnji datum da izvrše ovu obavezu je 5. februar u ponoć, ali ne za sve građane. Ipak, naknadne prijave neće biti dostupne svim građanima.
Kako je za Kurir televiziju objasnio Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje, u pitanju je jedinstvena prilika da se reši problem neupisanih nepokretnosti koji traje više decenija. Zbog toga je od velikog značaja da građani ne propuste propisani zakonski rok.
Rok određen zakonom
Što se tiče postupka legalizacije, Milić je istakao da je krajnji rok jasno definisan zakonom i da neće biti opšteg produženja.
“Zakonodavac je doneo poseban zakon kako bi se konačno rešio problem bespravnih i neupisanih objekata. Rok je strogo određen i ističe 5. februara u ponoć. Rokovi se računaju od dana stupanja zakona na snagu – najpre 60 dana, a zatim dodatnih 30 dana predviđenih za podnošenje prigovora, zbog čega je upravo ovaj datum ključan”, rekao je Milić.
Podneto oko milion i po prijava
Prema podacima Agencije za prostorno planiranje, do sada je podneto oko 1,5 miliona zahteva za upis nepokretnosti, a broj prijava raste svakim danom.
“Očekujemo da će taj broj biti dodatno premašen. Iskustvo pokazuje da građani često važne obaveze ostavljaju za poslednji trenutak”, navodi Milić.
Međutim, kako je dalje objasnio, zakon će građanima koji iz opravdanih razloga nisu mogli da se prijave u redovnom roku, omogućiti naknadnu prijavu. Ipak, to neće važiti za sve.
Ko može da se prijavi naknadno
Kako je naveo direktor Agencije za prostorno planiranje, naknadna prijava biće moguća do 24. oktobra ove godine, ali to će važiti samo za izuzetne slučajeve.
“Reč je o situacijama kada građani objektivno nisu mogli da podnesu prijavu, na primer zbog bolničkog lečenja, boravka u inostranstvu, nemogućnosti pristupa internetu ili drugih opravdanih razloga. U tim slučajevima biće neophodno da se priloži detaljno i uverljivo obrazloženje”, rekao je Milić.
Zašto je bitan upis nepokretnosti
Upisom nepokretnosti u katastar, objekti dobijaju punu pravnu vidljivost, što građanima omogućava prava koja do upisa nisu mogli da ostvare.
“Nepokretnosti koje su upisane u katastar mogu se legalno prodavati, poklanjati i nasleđivati, uz overu ugovora kod javnih beležnika i sprovođenje redovnih ostavinskih postupaka”, pojasnio je Milić.
Naročito je istakao koliko je važno što se ovakve nepokretnosti sada mogu staviti i pod hipoteku.
“Time građani mogu koristiti svoju imovinu kao sredstvo obezbeđenja za dobijanje kredita, što do sada nije bilo moguće za objekte bez pravnog statusa”, rekao je on.
Veća pravna sigurnost i uređenje tržišta
Kako ocenjuje Milić, sprovođenje ovog zakona trebalo bi da doprinese boljoj stabilizaciji tržišta nepokretnosti.
“Kada se poveća broj objekata sa urednim pravnim statusom, uvodi se red na tržištu. Građani dobijaju mogućnost da slobodno i sigurno raspolažu svojom imovinom i da zaista budu svoji na svome”, poručio je Milić za kraj.
Zakonom „Svoj na svome“ građanima se prvi put omogućava da bespravne i do sada neupisane objekte uvedu u legalne tokove i obezbede im punu pravnu sigurnost. Vlasnici ovim stiču pravo da svoj objekat zakonito prodaju, poklone ili ostave u nasledstvo, kao i da bez prepreka overe ugovore kod javnih beležnika.
Legalizovane nepokretnosti mogu se koristiti kao sredstvo obezbeđenja kod banaka. Ovo bi omogućilo da građani svoju imovinu stave pod hipoteku i konkurišu za stambene i druge kredite.
Na širem planu, zakon će doprineti da se konačno uredi tržište nepokretnosti. Smanjiće se pravna nesigurnost i rešiti problem bespravne gradnje, a građani će slobodno i sigurno raspolagati svojom imovinom.
Izvor: Kurir Televizija
